Kao iz špijunskog filma: Bude se bunkeri, a razlog je samo jedan – Rusija FOTO

Sever Norvešku svake godine posete stotine hiljada turista, ali postoji skriveni svet koji oni nikada ne vide. Ućutani i zaboravljeni, duboko u planinskim pećinama, nalaze se borbeni avioni i nuklearne podmornice. Norveška je zemlja bunkera.

Na vrhuncu Hladnog rata, ova retko naseljena planinska zemlja imala je oko 3.000 podzemnih objekata – skrovišta za vojsku i savezničke snage, dizajniranih da otežaju bilo kakvom potencijalnom agresoru.

Mnogi od njih datiraju iz Drugog svetskog rata, kada je Norveška bila deo Hitlerove atlantske tvrđave, a javnost je jedva znala za njihovo postojanje. Danas, dok rat besni u istočnoj Evropi, Norveška ponovo aktivira dve svoje najpoznatije podzemne baze iz doba Hladnog rata, piše Bi-Bi-Si.

Blizu ruske granice, severno od arktičkog kruga, hangari vazdušne baze Bardufos i mornaričke baze Olavsvern izgledaju kao scene iz špijunskog filma – krševite stene, blistave betonske staze i vojna oprema svuda.

Posebno impresivan je Olavsvern, urezan u planinu, sa tunelom dugim skoro kilometar i teškim čeličnim vratima otpornim na eksplozije.

• Svemirska raketa za testiranje srušila se 40 sekundi nakon poletanja FOTO
• Čudo u Norveškoj: Turistu zatrpala lavina, izvučen živ nakon 7 sati; Potraga još nije gotova...
• Dve NATO zemlje sklopile dogovor: Za šta se spremaju?
• NATO digao borbene avione; Meta: ruski bombarderi

Ali postavlja se pitanje – čemu renovirati ove skupe objekte danas, kada Sovjetski Savez više ne postoji? Da li to uopšte ima smisla?

Hangari se ponovo budi Nakon rata, norveško vazduhoplovstvo je koristilo planinske hangare da zaštiti svoje avione od mogućeg sovjetskog napada.

U hangarima je bilo sve što je bilo potrebno – rezervoari za gorivo, skladište oružja, prostori za održavanje i odmorišta posade.

Ali pre oko 40 godina, baza Bardufos je zatvorena i stavljena u hibernaciju. Danas se ponovo budi. Obnovljena baza, uz infrastrukturna i tehnička poboljšanja, trebalo bi da poveća otpornost i preživljavanje norveških aviona F-35 u slučaju ruskog napada.

Ruska operacija u Ukrajini pokazala je koliko su skupi avioni na zemlji ranjivi – posebno na napade jeftinih "kamikaze" bespilotnih letelica koje koštaju samo nekoliko stotina dolara. Umesto da, poput Rusa u Ukrajini, na avione stavljaju gume ili ih štite improvizovanim mrežama, Norvežani idu korak dalje – skrivaju ih u planinskim bunkerima, u prirodnim oklopnim tvrđavama.

"Medveđi prolaz" Olavsvern je strateški lociran u blizini mesta spajanja Norveškog i Barencovog mora.

Usko grlo za ruske brodove

Takozvani "Medveđi moreuz", prostor između norveške obale, Medveđeg ostrva i Svalbarda, predstavlja ključno usko grlo za ruske podmornice i ratne brodove koji traže pristup Atlantskom okeanu. Izgradnja baze počela je 1950-ih kao odgovor na jačanje sovjetske Severne flote.

Projekat je bio toliko veliki i skup (oko 450 miliona dolara) da je veliki deo troškova pokrio NATO.

Baza je imala podzemni komandni centar, skladišta, dubokomorski dok, suvi dok i izlazni tunel. U vreme kada su radovi završeni, Sovjetski Savez se već raspao – ali baza nije bila propala investicija.

NATO je nastavio da ga koristi za misije u hladnim severnim morima. Uprkos rastućoj ruskoj pretnji, norveški parlament je 2009. tesnom većinom glasao za zatvaranje Olavsverna. Četiri godine kasnije prodat je privatnim licima za samo 7 miliona funti - daleko ispod tržišne cene.

Tuneli su bili ispunjeni kamperima i starim automobilima, a vlasnik je dozvolio da pristaju ruski istraživački i ribarski brodovi.

• Putinov čovek rekao Ilonu Masku: Evo ti naša nuklearna tehnologija FOTO
• Ova zemlja gradi bunkere: Najbrži put dobiće putem aplikacije
• Uzbuna, Rusi će napasti? "Pripremajte zalihe"
• Amerikanci u panici: "Orešnik" napravio totalnu pometnju
• Nemci u strahu: Pravi se lista bunkera; Putin će ih razneti?
• Grade bunker: Biće opako?

Ruski mediji su širili dezinformacije da je baza delom u vlasništvu Rusije. 2020. VilNor Governmental Services, kompanija blisko povezana sa norveškom vojskom, preuzima većinski udeo i počinje renoviranje.

Od tada vojska ponovo jača svoje prisustvo, a američka mornarica razmatra mogućnost da tamo stacionira svoje nuklearne podmornice. Zašto? Odgovor je jednostavan – bezbednosne brige Rusije ne datiraju iz 2022. ili 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, već iz perioda između 2006. i 2008. godine. Tada je, prema Andreasu Osthagenu iz Instituta Fridtjof Nansen, Rusija počela da ulaže u vežbu za bivšu vojnu flotu Severne Arhijere resursi. „Putinova Rusija nije Sovjetski Savez“, kaže Ostagen. „Ali iz norveške bezbednosne perspektive – izazovi su isti. Kako odvratiti Rusiju? I ako dođe do sukoba – kako se boriti protiv njega?".

Norveška nije jedina koja ponovo aktivira hladnoratovske baze. Rusija je poslednjih godina oživela oko 50 starih baza širom Arktika.

Švedska ratna mornarica vratila se u svoju podzemnu bazu na ostrvu Musko u blizini Stokholma.

Neke zemlje se ne zaustavljaju samo na obnovi – Kinezi su izgradili ogromnu novu podzemnu bazu podmornica na ostrvu Hainan u spornom Južnom kineskom moru i komandni centar u blizini Pekinga.

Iran se hvali svojom "podzemnom raketnom metropolom" u Persijskom zalivu.