Pripreme za sveopšti rat su počele; Plan je napravljen – ljudi, snalazite se

U suštini tog plana je da se upozore građani da u, slučaju krize, budu spremni sami da se se snabdeju hranom i osnovnim potrepštinama, za najmanje 72 sata.

Tako je navedeno u nacrtu Strategije pripravnosti Unije, u koji je uvid imao Politiko (Politico).

"U slučaju ozbiljnih poremećaja najkritičniji je početni period", stoji u dokumentu koji predviđa scenarije poput rata, sajber napada, zaraznih bolesti i poplava izazvanih klimatskim promenama.

"Nijedna od velikih kriza u poslednjim godinama nije bila ni izolovana ni kratkotrajna", ističe se u pomenutom dokumentu, pa se dodaje da Evropa više ne sme sebi da dozvoli da reaguje tek kada problemi nastupe.

Potpredsednica Evropske komisije Roksana Minzatu, koja će predstaviti ovu strategiju, za Politiko je izjavila: "Vreme je da popravimo krov dok sunce još sija."

Istovremeno je dodala da EK želi da pomogne građanima, i to svakom domaćinstvu.

Prema nacrtu, strategija bi trebalo da stvori "sigurnu i otpornu EU, koja će imati kapacitete za predviđanje pretnji i upravljanje pretnjama i krizama, bez obzira na njihov uzrok ili izvor".

U sklopu plana zemljama članicama daće se preporuke kako da planiraju krizne situacije, skladište osnovne zalihe, osiguraju skloništa, zaštite ključnu infrastrukturu – i na zemlji i u svemiru.

Strategija dolazi svega nekoliko sedmica nakon prve zajedničke evropske odbrambene strategije, a u njoj Komisija poručuje da je "krajnje vreme" da se ojača pripravnost na svim nivoima i u svim sektorima.

Sajber pretnje i geopolitički sukobi

Priprema za rat i bezbednosne pretnje igraju ključne uloge.

Iako strategija ne donosi nove odbrambene politike, poziva se na pristup koji koriste nordijske zemlje, gde se celokupno društvo – građani, institucije i privreda – uključuju u odbranu.

Strategija se temelji na zaključcima tzv. Ninisto izveštaja, u kom se predlaže jačanje odbrambene i civilne spremnosti EU.

Nacrt strategije upozorava da Evropa mora biti spremnija i na sajber napade. Od početka rata u Ukrajini Rusija je znatno povećala svoje delovanje u virtuelnom prostoru, a posebno napada energetsku infrastrukturu.

Napadi su posebno učestali u istočnim članicama EU, dok se, uz Rusiju, kao pretnje navode i Kina, Iran i Severna Koreja.

Hibridni i sajber napadi koje podržavaju države "postali su trajni deo stvarnosti", piše u dokumentu.

Jedan od ključnih predloga je uspostavljanje evropskog sistema za rano upozoravanje na sajber pretnje koji bi poboljšale praćenje i reagovanje na pretnje.

Strategija predviđa i digitalnu edukaciju, a posebno za zemlje koje žele da pristupe EU, kao i veću upotrebu tzv. sajber diplomatije i saradnju s NATO-om.

Privatni sektor takođe ima svoju ulogu – ne samo u deljenju informacija nego i u strateškom planiranju, anticipaciji rizika i obuci zaposlenih.

"EU mora da podstiče saradnju javnog i privatnog sektora u strateškim područjima poput sajber sigurnosti i da uskladi potrebe tržišta rada s obrazovnim programima", piše u nacrtu.

Odbrana nije jedina pretnja - prirodne katastrofe sve češće

"Priprema se ne odnosi samo na rat", kaže Roksana Minzatu. "Radi se i o tome kako reagujemo na poplave – pogledajte šta se dogodilo u Španiji", rekla je, podsetivši na prošlogodišnje razorne poplave u toj zemlji u kojima su poginule stotine ljudi.

Mnogi građani ne znaju kako da reaguju u takvim situacijama, ističe ona.

"Sve vrste kriza zahtevaju barem osnovne veštine – znanje o tome šta učiniti prvo", naglašava Roksana Minzatu.

U strategiji se stoga predlaže stvaranje evropske politike zaliha koja bi uključivala resurse za hitne slučajeve, medicinske potrepštine, kritične sirovine, energetsku opremu te – po potrebi – hranu i vodu.

Nacrt predviđa kombinaciju centralizovanih EU zaliha i doprinosa država članica.

Takođe će biti predstavljena posebna strategija za jačanje medicinskih kontramera protiv pretnji javnom zdravlju koja će se nadopuniti zalihama predviđenima u novom Zakonu o kritičnim lekovima.

Komisija planira dodatno da osnaži kriznu koordinaciju kroz stvaranje kriznog koordinacionog centra, koji bi se nadograđivao na postojeći Centar za koordinaciju hitnog odgovora (ERCC).

Novi centar bi pratio razvoj kriza, pružao operativnu podršku službama na terenu i nadgledao odgovor na krizne situacije.