Putin trlja ruke, Tramp "razvaljuje"

Jedan analitičar je otišao i još dalje, rekavši da će "trumpizam nadživjeti Trampov predsednički mandat".

Naime, Donald Tramp je prvi američki predsednik nakon Drugog svetskog rata koji otvoreno osporava ulogu koju je njegova zemlja sama sebi zadala kada je Americi svetsku palicu, usled krize u Grčkoj, predala Velika Britanija 1947, piše BBC u svojoj analizi, a prenosi Index.

Mnogi smatraju da Trampovim delovanjem stari svetski poredak nestaje - a novi još nije oblikovan, zbog čega se postavlja pitanje ko će sada "uskočiti" u ulogu svetskog policajca umesto SAD?

Trampova kritika međunarodnog poretka nakon 1945. datira još iz 1980-ih, kada je platio je cele stranice oglasa u američkim novinama kako bi napao američku obavezu odbrane demokratija u svetu.

"Decenijama Japan i druge zemlje iskorištavaju SAD", napisao je on 1987. "Zašto te zemlje ne plaćaju Americi za ljudske živote i milijarde dolara koje gubimo štiteći njihove interese? Svet se smeje američkim političarima dok mi štitimo brodove koji nisu naši, s naftom koja nam ne treba, za saveznike koji nam ne pomažu", takođe su nekadašnje reči Trampa.

"Mrzim da opet spasavam Evropu"

Profimedia

Tu je poziciju ponovio i nakon početka svog drugog mandata. Bes dela njegove administracije zbog, kako smatraju, evropske zavisnosti od SAD-a, odražava se i u porukama koje su procurile ove sedmice, a tiču se vazdušnih napada na Hute u Jemenu.

U njima, potpredsednik Dežj Di Vens piše kako bi evropske zemlje mogle da imaju koristi od napada. "Mrzim opet da spasavam Evropu", stoji u poruci. Tri minute kasnije, ministar odbrane Pit Hegset odgovara: "Potpredsedniče, potpuno delim tvoje gađenje prema evropskom švercovanju. To je PATETIČNO."

Međutim, Trampova pozicija nadilazi puko kritikovanje onih koji, po njemu, iskorištavaju amerišku velikodušnost.

Naime, na početku drugog mandata pohvalno se izrazio o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, poručivši Rusiji da Ukrajina neće ući u NATO i da ne treba očekivati povratak teritorija koje joj je Rusija oduzela.

"To je patetično"

Američka spoljna politika sada je delimično oblikovana imperativima domaćih kulturnih ratova, a bezbednost Evrope postala je deo borbe između dva suprotstavljena pogleda na to što SAD jesu i što bi trebalo da budu.

Neki smatraju da to nadilazi samog Trampa i da Evropa ne može samo da sedi i čeka da mu istekne mandat.

"SAD se udaljavaju od evropskih vrednosti", kaže Ed Arnold, viši saradnik Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI) iz Londona. "To je Evropljanima teško da prihvate jer znači da su promene strukturne, kulturne i možda dugoročne."

"Mislim da će aktuelna američka putanja nadživeti Trampa kao osobu", dodaje.

Tramp je već odavno rekao da Amerika više neće biti glavni garant evropske bezbednosti i da bi evropske zemlje trebalo same da plate svoju odbranu.

Prema anketi francuske agencije Institut Elabe, gotovo tri četvrtine Francuza više ne smatra SAD saveznikom. Većina Britanaca i ogromna većina Danaca – tradicionalno proameričkih zemalja – sada imaju nepovoljno mišljenje o SAD-u.

Dobra vest za Putina

Profimedia

Sve to su dobre vesti za Putina. "Ceo sistem evroatlantske bezbednosti urušava se pred našim očima", rekao je prošle godine.

Evropa je marginalizovana u globalnom ekonomskom razvoju, pogođena haosom migracija i gubi međunarodni uticaj i kulturni identitet, navodi dalje BBC.

Podseća se i na izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova, tri dana nakon katastrofalnog susreta Volodimira Zelenskog sa Trampom i Vensom u Beloj kući, koji je rekao: "Fragmentacija Zapada je započela."

"Pogledajte ciljeve Rusije u Evropi", kaže Armida van Rij, voditeljka evropskog programa u Četam Hausu.

"Cilj joj je da se destabilizuje Evropa, oslabi NATO, kao i da se nateraju Amerikanci da povuku svoje snage. I trenutno se to sve ili gotovo sve ostvaruje", dodaje ona.

Slaganje novog svetskog poretka

Istoričar Timoti Garton Eš kaže da postoji kratak popis "vrlo važnih stvari" koje za sada može pružiti samo SAD.

"To su tzv. strateški osigurači", kaže. "Sateliti, obaveštajni podaci, raketni sistemi Patriot – jedini koji mogu oboriti ruske balističke projektile. I kroz tri do pet godina, trebali bismo razviti sopstve verzije tih kapaciteta”, rekao je on govireći o naoružavanju Evrope.

U procesu tranzicije, ideja je da NATO bude toliko "evropeizovan" da njegove snage – zajedno s nacionalnim vojskama i EU kapacitetima – budu sposobne da odbrane Evropu, čak i ako američki predsednik kaže: "Ostavite nas na miru."

Van Rij smatra da Evropa mora da izgradi sopstvenu odbrambenu industrijsku bazu – ali upozorava da će to biti teško: "Najveći problem su podele unutar Evrope oko toga kako i treba li to uopšte to raditi."

U međuvremenu, Tramp izgleda spreman da zatvori poglavlje međunarodnog poretka temeljenog na pravilima, koji je nakon Hladnog rata dopuštao državama da slobodno biraju vlastiti put i saveze.