Počelo je: Kenedija je "smaknula" CIA?

Prvi deo elektronskih kopija dokumenata osvanuo je na internet stranici američkog državnog arhiva, a očekuje se da će ukupno biti objavljeno više od 80.000, nakon što su ih advokati ministarstva pravosuđa satima "pročišćavali".

Šta je u dokumentima?

Digitalni dokumenti, uključujući ranije poverljive dopise, nude uvid u atmosferu straha koja je obeležila američke odnose sa Sovjetskim Savezom nedugo nakon kubanske krize 1962., koja je gotovo dovela do nuklearnog rata.

Mnogi dokumenti tiču se rada istražioca koji su nastojali da više saznaju o vremenu koje je atentator Li Harvi Osvold proveo u Sovjetskom Savezu, kao i njegovom kretanju u mesecima pre atentata na Kenedija u Dalasu 22. novembra 1963.

Nema odstupanja od službene verzije događaja

Prvobitni pregled materijala nije pokazao odstupanje od službene verzije događaja.

Trampov ministar zdravlja Robert F. Kenedi mlađi, sin Roberta Kenedija, rekao je da veruje da je CIA bila uključena u smrt njegovog strica, što je optužba koju je agencija odbacila kao neosnovanu.

Džek Šlosberg, unuk JFK-a, na društvenoj platformi X je juče napisao da "Trampova administracija nije nikoga u porodici predsednika Kenedija upozorila na objavljivanje dokumenata".

Atentator, žena Sovjetska državljanka i Kuba

Osvald je u vreme atentata bio oženjen za Sovjetsku državljanku Marinu Osvalds.

Dokumenti ministarstva odbrane iz 1963. tiču se hladnog rata s početka 1960-ih i aktivnosti Sjedinjenih Američkih Država u Latinskoj Americi, gde su SAD pokušavale da suzbiju podršku kubanskog vođe Fidela Kastra za komunističke snage u drugim zemljama.

Objavljeni dokumenti upućuju i na to da Kastro ne bi išao toliko daleko da izazove rat sa SAD-om ili eskalira napetosti do tačke "koja bi ozbiljno i neposredno ugrozila Kastrov režim".

"Čini se da je verovatno da bi Kastro mogao da pojača svoju podršku za subverzivne snage u Latinskoj Americi", ističe se u dokumentu.

Jedan dokument iz januara 1962. otkriva detalje strogo poverljivog projekta nazvanog "Operation Mongoose" ili jednostavnije "kubanski projekt", što je bila kampanja tajnih operacija CIA-e i sabotaže usmerene protiv Kube, a autorizovao ju je Kenedi 1961. s ciljem svrgavanja Kastrovog režima.

"Ljudi koji očekuju velike stvari bit će razočarani"

Kenedijevo ubistvo pripisalo se isključivo jednoj osobi, Osvaldu, a ministarstvo pravosuđa i druga tela savezne vlade su potvrdile taj zaključak u narednim decenijama.

Ali, sve ankete pokazuju da mnogi Amerikanci veruju da je smrt Kenedija rezultat zavere.

Stručnjaci i dalje sumnjaju da će nove informacije promeniti činjenice da je Li Harvi Osvald upucao Kenedija s prozora skladišta za školske knjige dok je predsednički automobil prolazio ulicom Dilej plaza u Dalasu.

A ni jedan od noćas deklasifikovanih 8.000 tajnih dokumenata ne demantuje da je atentator Osvald koji je radio kao "vuk samotnjak".

Potvrđeno je i da je živeo jedno vreme u Sovjetskom Savezu i da je bio pod prismotrom KGB-a, nakon toga pratila ga je i CIA dok je kontaktirao sa sovjetskom ambasadom u Meksiku, samo par sedmica pre atentata i u Finskoj, godinama pre. Ali u spisima ne postoji dokaz da je Li Harvi Osvald bio KGB-ov agent. 

Geret Anderhil

I ne samo to, u tajnim spisima američkih obaveštajnih službi je evidentiran izvesni Geri, odnosno odoso Džon Geret Anderhil, kao bivši špijun za vreme Drugog svetskoga rata.

"Dan nakon ubistva JFK-a, Anderhil je napustio  Vašington u žurbi. Kasno naveče došao je u dom svojih prijatelja u Nju Džersi, uznemiren. Mala grupa unutar CIA-e odgovorna je za ubistvo Kenedija, govorio je. Tvrdio je da se boji za život i rekao da će najverovatnije morati da napusti zemlju. Šest meseci kasnije pronađen je mrtav, s ranom od metka. Utvrđeno je da se radi o samoubistvu", stoji u izveštaju s pečatom od 19. jula 1967. godine. 

"Anderhil je bio američki obaveštajac u Drugom svetskom ratu. Utvrdili smo da je bio u bliskim odnosima s mogim visokopozicioiranim ljudima u Pentagonu. Takođe i s nekim visoko pozicioniranim ljduima u CIA-i. Bio je jedan od ‘undercover’ ljudi CIA-e za posebne operacije. Bio je prijatelj sa Samjuelom Kamingsom iz ‘Interarmcoa’, prodavača oružja koji isporučuje oružje i za CIA-u. Takođe, ‘Interarmco’ isporučuje oružje za ‘Klein's Sporting Goods of Chicago’, odakle je Osvalsd naručio pušku ‘Carcao’ s kojom je izveo atentat", stoji u deklasifikovanom izveštaju.

Prema dosijeima JFK-a, prijatelji kod kojih je Anderhil otišao, opisali su ga kao treznog, ali "potresenog".

"Kažu da je ubistvo Kenedija pripisao CIA-i, koja se bavila unosnim reketom u trgovini oružjem, narkoticima i drugim krijumčarenjem, kao i manipulacijama političkim intrigama kako bi služila sopstvenim ciljevima", stoji u izvještaju. 

Čudne okolnosti smrti

U izveštaju je navedeno da je pucao na sebe levom rukom, a bo je dešnjak.

"Iako su prijatelji oduvek znali da je Anderhil savršeno racionalan i objektivan, u početku nisu ozbiljno shvatali njegovu izjavu”, stoji u izveštaju, a zatim se dodaje da je “glavni razlog za to da niko nije mogao da veruje da CIA može da obuzda korumpirani element koji je jednako nemilosrdan kao mafija", stoji u dosjeima.

Sada objavljeni JFK dosijei navode da slučaj smrti Anderhila, koja je proglašena za samoubistvo, "nikako nije uverljiv".

"Njegovo telo pronašao je pisac Ašer Brajnes. Bio je upucan iza levog uva, a automatski pištolj bio mu je ispod leve strane. Čudno, kaže Brajnes, jer je Anderhil bio dešnjak", takođe stoji u deklasifikovamom izveštaju.

Da li je CIA znala više?

Jedno otkriće koje bi dokumenti mogli sadržati je da je CIA bila svesnija Osvalda nego što se ranije tvrdilo.

Naime, ostaju pitanja o tome je li CIA znala za Osvaldova putovanja u Meksiko Siti šest nedelja pre atentata. Tokom tog putovanja, Osvald je posetio sovjetsku ambasadu.