NATO ima plan: Preći će crvenu liniju

Tako bi bilo u slučaju da bivši predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp ponovo postane predsednik, piše Telegraf (The Telegraph).

Ako bi se stvorio takav fond, NATO bi preuzeo kontrolu nad pojedinačnim donacijama zemalja koje podržavaju Ukrajinu. Da bi se formirao takav fond, članice NATO-a iz Evrope bi verovatno morale da povećaju količinu novca i zalihe naoružanja koje su spremne da pošalju Ukrajini. Zvaničnici smatraju da bi to Trampu odgovaralo, odnosno da bi se u tom slučaju manje ljutio.

Trampovi saveznici u Američkom kongresu ne dozvoljavaju američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da pošalje novi paket pomoći Ukrajini, a Tramp redovno kritikuje članice NATO-a jer smatra da ne troše dovoljno novca na odbranu. Postoje zvaničnici koji strahuju da bi Tramp mogao prestati da pomaže Ukrajini ako pobedi na predsedničkim izborima u novembru.

Promena politike donatora

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je članicama te alijanse da će donatorska politika NATO-a morati da se promeni kako bi "zaštitila pomoć Ukrajini od političkih promena”. Prećutno je priznanje da nije izvesno da će Amerika nastaviti da podržava Ukrajinu.

O fondu za oružje se još uvek razgovara, ali zvaničnici očekuju da će Evropa želeti da finansira većinu dugoročnog paketa pomoći. "To bi trebalo da bude neka vrsta fondacije, ali svako ko u nju uplaćuje mora da odobri raspodelu sredstava iz fondacije", rekao je visoki diplomata NATO-a. "To rešava problem podele tereta", dodao je diplomata.

Međutim, ako bi NATO počeo da daje oružje Ukrajini, Moskva bi to videla kao eskalaciju rata u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta pokušavao da taj rat predstavi kao pokušaj Rusa da zaustave širenje NATO-a.

Prelazak crvene linije

Nekoliko članica Saveza je reklo da bi osnivanje takvog fonda značilo prelazak "crvene linije" koju neke članice do sada nisu htele da pređu. "Ako to želimo da uradimo, moramo da pređemo Rubikon, što znači da će NATO igrati ulogu u koordinaciji slanja pomoći Ukrajini", rekao je jedan visoki diplomata.

Ukoliko se uspostavi pomenuti fond, komandanti NATO-a bi preuzeli kontrolu nad kontakt-grupom za Ukrajinu, koja obuhvata više od 50 zemalja, i koordinirali bi isporuku naoružanja Kijevu. Tu operaciju trenutno vode Amerikanci.

Novac iz fonda bio bi potrošen na nadogradnju ukrajinske vojne opreme i obuku ukrajinskih vojnika. Plan je da se najavljenih 100 milijardi dolara potroši u narednih pet godina.

Fond mnogi vide kao "most" na putu ka ulasku Ukrajine u NATO, međutim američki zvaničnici su rekli da fond i put ka članstvu Ukrajine u Alijansi neće biti predstavljeni na sastanku članica NATO-a koji će se održati u julu u Vašingtonu.

Ključ za distribuciju

Stoltenberg je rekao da će novac biti uložen u fond prema "zajedničkom ključu raspodele". To bi trebalo da pokaže kritičarima u Vašingtonu da će doprinos evropskih zemalja biti adekvatan. Prema jednoj varijanti, Nemačka bi pokrila 16 odsto troškova fonda, Velika Britanija 11, a Francuska 10. Amerika bi trebalo da pokrije najviše 16 odsto troškova. Baltičke zemlje su predložile da bi iznos novca koji se šalje Ukrajini mogao dodatno da se poveća ako članice NATO pristanu da potroše najmanje 0,25 odsto svog BDP-a na pomoć Kijevu.

Članovi američke Republikanske partije koji podržavaju Donalda Trampa tvrde da Amerika ne bi trebalo da šalje novi paket pomoći Ukrajini dok Evropa ne pokaže da je spremna više da pomogne Kijevu. Nekoliko članova Republikanske partije ne dozvoljavaju Kongresu SAD da odobri novi paket pomoći Ukrajini, ali zahtevaju da se donese zakon koji bi pomogao Americi da suzbije ilegalnu imigraciju.

Ukrajinski i američki zvaničnici tvrde da Ukrajina nema dovoljno municije jer joj SAD nisu poslale taj paket pomoći i da zato Rusi pobeđuju na prvim linijama fronta.

Telegraf piše da bi ključni igrači želeli da preciziraju detalje fonda uoči predstojećeg samita NATO-a u Vašingtonu, kojim će biti obeležena 75. godišnjica osnivanja Alijanse i uoči eventualne Trampove pobede na predsedničkim izborima u SAD.

Kako bi pridobio naklonost Amerikanaca, ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom biće rečeno da prihvati sporazum, iako ne obećava da će Ukrajina postati članica NATO-a.

Ovakav razvoj događaja sugeriše da Zapad veruje da će se rat između Ukrajine i Rusije nastaviti još nekoliko godina.

• Ukrajinci ne znaju šta im se sprema: Gotovo je
• "Gori" nebo: Brutalni napadi na ruski vojni aerodrom VIDEO
• Brutalan napad na Ruse; Uništeno 6 ratnih aviona