Polarni vrtlog u potpunosti je promenio svet; Poslednji put kada se to desilo...

Ipak, kako se navodi, neće doći ni do kakve vremenske apokalipse, jer ovakvi zaokreti nisu toliko neobični.

Tokom letnjih meseci na severnoj hemisferi vetrovi iz vrtloga usporavaju i počinju da se okreću u smeru kazaljke na satu. Ali sada se to dogodilo početkom marta. Ovakva neočekivana promena smera tokom zimskih i ranih prolećnih meseci može znatno da utiče na vremenske prilike.

"Ovaj dramatičan atmosferski zaokret spada u jedan od šest najjačih od 1979. godine", kazala je klimatska naučnica Ejmi Batler iz američke Nacionalne agencije za istraživanje okeana i atmosfere (NOAA).

U prošlosti su poremećaji polarnog vrtloga u velikim delovima SAD prouzrokovali ekstremno hladno vreme i oluje. Sadašnja promena smera vetrova verovatno neće dovesti do strašnih hladnoća, ali prouzrokovala je rekordan porast nivoa ozona iznad Severnog pola.

Nivoi ozona bi trebalo opet da se smanje kako se normalizuje smer vrtloga, a kako se za sada čini – ovaj zaokret neće preterano uticati na vremenske prilike.

Što se tiče dugoročnih predviđanja vremena, pitanje je kako će se situacija razvijati. Naime, polarni vrtlog bi se s globalnim zagrevanjem mogao promeniti, a ne znamo kakve bi mogle biti posledice, prenosi Index.hr.

S klimatskim promenama Severni pol se ubrzano zagreva, i to brže od ostatka sveta.

Razlog za to je činjenica da se svake godine bela površina leda koja reflektuje sunčevo svetlo sve više smanjuje, a površina tamnog mora, koja upija sunčevu svetlost, povećava se. Ovakvo ubrzano zagrevanje Severnog pola dovodi do smanjenja razlike u temperaturama između polarnih i tropskih krajeva, a time i do smanjenja razlike u pritiscima.

Zbog tog slabljenja slabi i polarni vrtlog, koji funkcioniše kao svojevrsni zid koji sprečava prodore hladnog vazduha na jug. On sve češće i sve više “krivuda”, a povremeno dolazi i do njegovog raspada, uglavnom na dva dela.

Ovakve raspade obično nagoveštava nagli porast temperatura u stratosferi iznad Severnog pola na visinama između 20 i 30 kilometara. Nakon raspada jedan deo vrtloga i ledenih masa arktičkog vazduha obično putuje prema Kanadi i SAD, a drugi prema Evroaziji.