Veleizdaja?

"Pariz u januaru 1973. Doha u februaru 2000. Saudijska Arabija u februaru 2025 - svi mirovni samiti sa istom aromom i osećajem. Ali postoje ključne razlike pre nego što pretpostavimo da se scena jednostavno priprema za još jednu američku epizodu 'reži i beži'", naveli su Kros i Mils.

Oni podsećaju da je nakon godina obećanja da ih nikada neće napustiti, Vašington upravo to učinio sa Južnim Vijetnamom u Parizu i vladom Avganistana u Dohi.

U oba rata, SAD su provele godine krvi i novca podržavajući svog saveznika. U oba "mirovna" procesa  tokom pregovora njihov saveznik nije bio prisutan. Vašington je pregovarao o uslovima i određivao tempo svog izlaska iz sukoba, uprkos prethodnim ulaganjima.

Navodi se da je rat u Vijetnamu koštao Ameriku 58.000 života i procenjenih 1 bilion dolara u današnjem novcu, dok je Avganistan koštao 2 biliona dolara tokom 20 godina, ili 300 miliona dolara dnevno, i rezultirao je sa 3.468 koalicionih vojnih i 3.917 smrtnih slučajeva.

Ovo bledi u poređenju sa obimom lokalnih žrtava: 600.000 mrtvih u Iraku, 170.000 u Avganistanu i 3,4 miliona tokom američke faze rata u Vijetnamu.

Do sada je rat u Ukrajini koštao, prema nedavnom priznanju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, 43.000 mrtvih vojnika i 198.000 ranjenih.

• Šok za Evropu: SAD vas neće braniti, ako ne platite dovoljno
• Zelenski "podvio rep": Konstruktivno ćemo raditi sa Trampom
• Evropa se naoružava: Orban blokirao; "Hoće rat"
• Ovo je bio ultimatum za mir: Hitno prekidajte
• Tramp menja NATO? Prekršiće član 5
• Putin objavio uslove za primirje: Rusija nema nameru da se povlači niti da popušta

Ruske žrtve se procenjuju na preko 800.000, a možda je četvrtina tog broja poginula. Međunarodna pomoć Ukrajini premašila je 267 milijardi evra, ili 90 milijardi evra godišnje – ne računajući stotine milijardi u vidu fizičkog uništavanja infrastructure i troškove rekonstrukcije.

A sada se sve ponavlja.

Bajden je slično obećao Ukrajini. "Podsećate nas da je sloboda neprocenjiva; vredi se boriti koliko god je potrebno. I toliko ćemo biti sa vama, gospodine predsedniče. Onoliko koliko je potrebno", rekao je Zelenskom u Kijevu na prvu godišnjicu ruske invazije u punom obimu u februaru 2023.

U postu na mreži "Truth Social" od 19. februara, sadašnji predsednik Donald Tramp je rekao: "Skromno uspešan komičar... Diktator bez izbora, Zelenski je bolje da se brzo kreće ili mu neće ostati zemlja. U međuvremenu, mi uspešno pregovaramo o okončanju rata sa Rusijom, nešto što svi priznaju da samo 'TRAMP' i Trampova administracija mogu da urade'"

Obmana

Autori navode da su brojni dokumenti iz Avganistana pokazali da je tendencija američkih predsedničkih administracija bila da obmane američki narod, dok su se vojni oficiri slagali neuspešnim strategijama.

"Ono što se takođe nije promenilo je marginalizacija stvarnih žrtava rata, kako stranih tako i američkih, kao i način na koji lideri podrazumevaju da se odreknu odgovornosti", istakli su Kros i Mils.

Međutim, navode oni, Tramp sada ima teži zadatak a već je napravio nekoliko grešaka.

Prva je ta što je izbacio Evropu, posebno Tursku. Geografski položaj i veličina Ukrajine kao druge po veličini zemlje na evropskom kopnu (posle Rusije) stavljaju je u srce evropske bezbednosti. Za razliku od Vijetnama ili Avganistana, sudbina Ukrajine ima direktne implikacije na kontinent.

"Druga greška je precenjivanje američke moći. Dok američka vojska ostaje čelična kičma NATO-a, ovo nije zapadni savez u Minhenu 1938, još jedna zloslutna paralela koja se ponavlja. Suprotno njegovoj aritmetici, evropska pomoć Ukrajini sada nadmašuje pomoć Sjedinjenih Država. Štaviše, ove brojke moraju biti razdvojene kako bi se pružila perspektiva izvan hiperbole društvenih medija: Otprilike polovina podrške donatora ide na vojnu pomoć (veći deo troše sami donatori), 44% na finansijsku podršku, a 7% na humanitarnu pomoć", naveli su autori teksta.

Smatraju da je, uprkos  verovatnim troškovima ukrajinskog kolapsa, investicija je mala - za sada premala da bi zaustavila Rusiju.

Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD su mobilisale manje od 0,2 odsto svog BDP-a godišnje da podrže Ukrajinu, dok su zemlje poput Francuske, Italije i Španije izdvojile samo 0,1%, prema Kil Institutu za svetsku ekonomiju.

"Čak i mali prioriteti unutrašnje politike su višestruko skuplji od onoga što se radi za Ukrajinu. Nemačke poreske subvencije za dizel gorivo koštaju poreske obveznike tri puta više godišnje od nemačke vojne pomoći Ukrajini", ističu stručnjaci tog instituta.

Navodi se da sama Ukrajina već pokriva 55% ratnih troškova, dok Evropa i drugi ne-američki izvori doprinose 25%, a Vašington 20%.

Ako se SAD povuku, tih 20 odsto će morati da se podeli među ostalim igračima - i najmanje udvostručeno.

• Druga najbrojnija vojska u NATO: Mi smo spremni
• Totalni preokret: Nekad su bili hegemonisti i egoistični
• Rusija zapretila Francuskoj
• Scenario iz noćne more: "Ugasili smo sunce i sad čekamo da Tramp umre"
• "Ovo je rat"; Tramp je izgubio strpljenje
• Putin povukao prvi potez: Trojanski konj?
• Masovni napad na Odesu; Sve gori; Rusi predstavili "inovativno" oružje VIDEO

Najprimetnija razlika između Ukrajine i Avganistana ili Južnog Vijetnama je volja za borbom. Amerika se ne bori u Ukrajini kao u Avganistanu i Vijetnamu - ona omogućava odbranu.

Napominju da bi se pouka mogla izvući kao kod Avganistana: "Ne verujte Vašingtonu".

"Amerika je prevelika i previše egocentrična, i kao rezultat toga, isključuje svoje saveznike iz svojih najdubljih strateških diskusija. Činjenica da saveznici nikada nisu bili upoznati sa sporednim sporazumima koje je sklopio američki pregovarač Zalmaj Kalilzad sa talibanima je primer za to, baš kao što su Južni Vijetnamci bili isključeni iz sklapanja ugovora Henrija Kisindžera sa Hanojem", podsetili su.

"Dok Tramp voli da veruje da samo on može da napravi dogovor, Vašington bi mogao otkriti da je, na osnovu trenutnih trendova, Putin odlučan da preuzme Ukrajinu kao što su talibani bili u Avganistanu ili Hanoj sa Južnim Vijetnamom", navode.

"Kao takav, Zapad bi mogao završiti, ako bi Ukrajina implodirala, sa najgorim od svih svetova: otuđenom i ohrabrenom Rusijom, i uzavrelom, antizapadnom Ukrajinom koja je prisiljena nazad u neosovjetsko okrilje. Rat bi verovatno ušao u novu, nekonvencionalnu fazu", zaključuje se u tekstu.