Istorijski događaj: Povlače se

Pre Božića, 105 marinaca, koje je trebalo rasporediti na Okinavu, preusmereno je u novu bazu na američkoj teritoriji Guama, što predstavlja prvi konkretan korak ka smanjenju broja američkih trupa na ovom strateški važnom pacifičkom ostrvu.

Ovaj potez deo je dogovora iz 2013. godine, koji predviđa povlačenje 9.000 marinaca – skoro polovine stacioniranih na Okinavi. Međutim, proces povlačenja već kasni više od dve decenije i neće biti završen barem još deset godina, dok se ne izgrade zamenske baze, uključujući novu vazdušnu bazu u regiji Kamp Švab na severu ostrva.

Dogovor o smanjenju američkog prisustva na Okinavi potekao je iz masovnih protesta izazvanih zločinom iz 1995. godine, kada su tri američka vojnika silovala učenicu, što je izazvalo bes lokalnog stanovništva. Prvobitni plan iz 1996. godine predviđao je smanjenje prisustva i premeštanje baza u roku od pet do sedam godina. Međutim, generaciju kasnije, stara baza Futenma još uvek je u upotrebi, dok će nova baza na Kamp Švabu biti spremna tek 2036.

U međuvremenu, geopolitičke okolnosti znatno su se promenile. Kada je dogovor prvobitno postignut, Sjedinjene Američke Države bile su vojno neosporene u zapadnom Pacifiku. Danas, međutim, kineska vojna moć dramatično je porasla i stavila Okinavu u domet svojih raketa.

Osim toga, Severna Koreja je razvila nuklearni arsenal, dodatno povećavajući regionalne sigurnosne izazove.

Ove promene su transformisale strateške procene Vašingtona i Tokija. Okinava, koja je već decenijama ključna za američku vojnu prisutnost u regiji, sada je na prvoj liniji potencijalnih sukoba.

Ako dođe do sukoba oko Tajvana, koji se nalazi u neposrednoj blizini južnog dela Okinavskog arhipelaga, Japan bi bio među prvima na udaru. U nedavnim kineskim vojnim vežbama, rakete su pale u vode u blizini Japana, podsećajući na rastuću pretnju.

Dok neki stanovnici Okinave podržavaju američke baze zbog ekonomske koristi i zaštite, drugi ih i dalje vide kao simbol "strukturne diskriminacije" prema ostrvu.

Guverner Deni Tamaki, čiji je otac bio američki marinac, istakao je da prisustvo baza predstavlja preterano opterećenje za stanovnike Okinave i izaziva probleme poput buke, nesreća i kriminala. Takođe je naglasio da Tokio, kao i Vašington, snosi odgovornost za produženu vojnu prisutnost, jer tretiraju Okinavu više kao "unutrašnju koloniju" nego kao ravnopravan deo Japana.

Uprkos protestima, izgleda da ni Vašington ni Tokio ne žure da primene dogovorene mere. Japanski premijer Šigeru Išiba nedavno je ponovio svoju posvećenost smanjenju prisustva marinaca, ali je istakao važnost očuvanja američke vojne prisutnosti s obzirom na promenu odnosa moći u regiji.

"Moramo nastaviti da osiguravamo regionalne obaveze Sjedinjenih Američkih Država", izjavio je Išiba, nagoveštavajući da bi Japan mogao popuniti prazninu nastalu posle odlaska marinaca vlastitim snagama ili zajedničkim bazama.

Na terenu, infrastrukturni projekti potrebni za premeštanje marinaca napreduju. Na Guamu, gde je izgrađena nova baza Kamp Blaz, već je smešten deo marinaca koji napuštaju Okinavu. Istovremeno, velika ulaganja u infrastrukturu na Okinavi ukazuju na to da će brojne trupe ostati na ostrvu još godinama.

S obzirom na rastući uticaj Kine i sigurnosne pretnje u regiji, sve više se preispituje da li su Sjedinjene Države i Japan zaista spremni da smanje svoje prisustvo na Okinavi.

"Svet se promenio od devedesetih", izjavio je Kevin Majer, bivši američki diplomata u Okinavi, dodajući da sadašnja dinamika u regiji dovodi u pitanje potrebu za premeštanjem marinaca.