13.11.2024.
13:00
Bivši general VRS Radislav Krstić zatražio od suda u Hagu da ga prevremeno oslobodi
Bivši general Vojske Republike Srpske Radislav Krstić zatražio je od suda u Hagu da ga prevremeno oslobodi pošto je odslužio 26 godina zatvoske kazne zbog pomaganja i podržavanja genocida nad Muslimanima u Srebrenici u julu 1995.
Haški tribunal je generala Krstića 2004. osudio na 35 godina zatvora.
U pismu upućenom predsednici suda u Hagu, general Krstić je priznao da je kriv za pomaganje i podržavanje genocida u Srebrenici i izrazio je kajanje.
Krstić (76) je izrazio podršku donošenju Rezolucije o Srebrenici u UN, napominjući da bi glasao za nju, iako se u tom aktu, kako je napisao, pominje i njegovo ime.
"Moje ime je spomenuto zato što sam ja pomogao i podržao genocid, moje ime je spomenuto zato što sam počinio nezamisliv i neoprostiv zločin. Ne tražim oproštaj, ne tražim opravdanje, ne tražim razumevanje zato što znam da ih ne mogu i neću dobiti", napisao je general Krstić.
On, međutim, upućuje poruku da "genocid ne može počiniti jedna nacija" i da nema "genocidnih nacija", već su "genocid u Srebrenici počinili pojedinci".
"Jedino njih treba kriviti, oni moraju biti pozvani na odgovornost za njihova dela i nedela, a ja sam, nažalost, jedan od njih", piše general Krstić.
Krstić naglašava da "prihvata presude Tribunala iz 2001. i 2004." u kojima je utvrđeno da su snage vojske kojoj je i sam pripadao "počinile genocid nad bosanskim Muslimanima u julu 1995. godine" i da je "pomagao i podržavao genocid".
General, takođe, potvrđuje nalaz iz presude da je on znao da "neki članovi Glavnog štaba nameravaju da počine genocid", ali da taj štab "nije imao dovoljno snaga da izvrši streljanja" bez "upotrebe Drinskog korpusa", kojim je Krstić tada komandovao.
"Znao sam da će upotreba snaga pod mojom komandom u značajnoj meri doprineti streljanju zarobljenih bosanskih Muslimana", priznao je general Krstić u pismu.
On je potvrdio i da je "pomagao i podržavao zločin protiv čovečnosti učestvujući u udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog uklanjanja muslimanskih civila iz Potočara, od 10. do 13. jula 1995".
"Učestvovao sam u stvaranju humanitarne krize koja je prethodila nasilnom premeštanju žena, dece i staraca iz Srebrenice, u kojem sam takođe učestvovao, znajući da su civili u Potočarima bili izloženi ubistvima, silovanju, prebijanju i zlostavljanju", napisao je general Krstić.
Kada i ako jednog dana bude oslobodjen, Krstić bi želeo da, uz dozvolu suda i porodica žrtava, "još jednom u životu ode u Potočare, da se pokloni žrtvama i zatraži oproštaj".
On je istakao da "svakog trenutka svakog dana misli o žrtvama genocida u Srebrenici, žali za njima i moli se njihovim dušama".
Mladim ljudima u bivšoj Jugoslaviji, Krstić je uputio poruku: "Nikada više. Nikada više rat, nikada više smrt samo zato što je neko različite vere ili nacije ili ima drugačija uverenja. Nikada više genocid".
Odluku o zahtevu generala Krstića, doneće predsednica haškog suda Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti).
Sud je u prošlosti nekoliko puta odbio Krstićev zahtev za prevremeno oslobađanje zbog težine zločina za koji je osuđen. Dve trećine kazne general Krstić izdržao je 28. marta 2022, a to je samo jedan od uslova za puštanje na slobodu pre isteka kazne.
Generala Krstića, bivšeg komandanta Drinskog korpusa VRS, apelaciono veće Haškog tribunala je 19. aprila 2004. pravosnažno osudilo na 35 godina zatvora.
Krstić je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje genocida u Srebrenici, progon i ubistva srebreničkih Muslimana u julu 1995.
Pravosnažna presuda generalu Krstiću prva je u kojoj je Haški tribunal utvrdio da je VRS u Srebrenici počinila genocid.
Tom presudom bila je smanjena kazna od 45 godina zatvora, koju je 2001. Krstiću izreklo prvostepeno veće Tribunala.
Prvostepenom presudom, general Krstić bio je osudjen za počinjenje genocida, ali je apelaciono veće taj deo presude preinačilo.
Generala Krstića uhapsile su međunarodne snage u BiH, 2. decembra 1998.
Posle pravosnažne presude Tribunala, Krstić je 2004. bio upućen u Veliku Britaniju na izdržavanje kazne.
U britanskom zatvoru, generala Krstića su nožem napali i ranili muslimanski zatvorenici, zbog čega je 2013. prebačen u Poljsku.
Pošto je izdržao dve trećine kazne, poljske vlasti, po tamošnjem zakonu, nisu mogle da ga zadrže u zatvoru zbog čega je general Krstić vraćen u pritvor u Hagu, gde se i sada nalazi.
Komentari 2
Pogledaj komentare Pošalji komentar