Hrvatska vlada htela da pošalje vojnike u Ukrajinu; Milanović zabranio: Neće nas uvući u rat VIDEO

On je takođe objasnio svoju odluku u saopštenju za javnost, koje se u celini prenosi u nastavku:

"Vlada Republike Hrvatske je preko potpredsednika Vlade i ministra obrane zatražila od predsednika Republike Hrvatske i vrhovnog zapovednika Oružanih snaga Republike Hrvatske da prethodno da suglasnost na predlagala odluke o učešću pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske u misijama, operacijama i aktivnostima NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija.  

Prema hrvatskom Ustavu, sve predložene odluke donosi Hrvatski sabor većinom glasova svih zastupnika ako na odluke prethodno da saglasnost predsednika Republike. Ako predsjednik Republike uskrati njegovu saglasnost, Hrvatski sabor takve odluke može donieti samo dvotrećinskom većinom svih zastupnika.

Za ukupno 13 odluka zatražena je prethodna saglasnost predsednika Republike. Predsednik Republike je prethodno dao saglasnost na 12 odluka.  Deo odluke odnosi se na nastavak učešća pripadnika Oružanih snaga Republike Slovačke u NATO operacijama KFOR i SEA GUARDIAN, u misiji NATO-a u Iraku, kao i nastavak učešća u aktivnostima stalne NATO grupe za protivminske protivmere.

Na isti način, predsednik Republike je dao odobrenje za nastavak učešća u tri operacije Evropske unije, tri operacije UN, jednoj operaciji koalicionih snaga pod vođstvom SAD, kao i odobrenje za prelazak granice Republike Hrvatske unutar okvira mogućeg angažovanja i brzog razmeštanja deklarisanih NATO snaga i vojnih kapaciteta za brzo razmeštanje Evropske unije. Sa nastavkom, odnosno proširenim učešćem pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske saglasan je i predsednik Republike Hrvatske  u okviru aktivnosti pojačanog isturenog prisustva kopnenih snaga NATO-a, koje su raspoređene u četiri granične oblasti zemlje Alijanse: Litvanija, Poljska, Mađarska i Bugarska.

• Putine, nisu se uplašili
• Stoltenberg otkrio: Nema članstva bez okupiranih teritorija?
• Doneta odluka: Promena u Ukrajini
• Ukrajina u "grotlu"; Odbrana probijena i sada ih čeka pakao; Ako padnu...

"Odbio da da saglasnost za misiju podrške Ukrajini"

Republika Hrvatska svojim učešćem snažno doprinosi jačanju savezničkog odvraćanja i kolektivne odbrane NATO područja. Privrženost Republike Hrvatske našim saveznicima u NATO-u ogleda se i u činjenici da je predsednik Republike dao saglasnost da se učešće pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske u pograničnim zemljama Alijanse poveća za gotovo 80 odsto, od 300 do 520 članova.

Hrvatska je članica NATO-a i ima obavezu i dužnost da pruži pomoć svojim saveznicima, kao što očekuje da će i saveznici pružiti pomoć Hrvatskoj ako zatreba. Stoga je učešće pripadnika OSRH u navedenim misijama dokaz da je Hrvatska pouzdana članica NATO-a.

Predsednik Republike nije dao prethodnu saglasnost samo na odluku o učešću pripadnika Oružanih snaga Ukrajine u aktivnostima NATO-a za bezbednosnu i trenažnu podršku Ukrajini (NSATU). Vlada želi da pošalje pripadnike Oružanih snaga Hrvatske u misiju podrške Ukrajini, ali je sprovođenje takve odluke u nadležnosti predsednika Republike kao vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine, a on je odlučio u okviru svoje ustavno ovlašćenje da ne daje prethodnu saglasnost na odluku o učešću pripadnika Oružanih snaga Ukrajine u takvoj misiji, što bi potencijalno moglo biti štetno po nacionalne interese Republike Hrvatske. Prema Ustavu, Vlada može zatražiti od Hrvatskog sabora da glasa o predloženoj odluci, a ako Vladin predlog odluke dobije podršku dve trećine saborskih zastupnika, odluka će stupiti na snagu, a predsednik Republike će poštovati to.

Vladin predlog odluke o učešću pripadnika Oružanih snaga u misiji NSATU zasnovan je na odluci NATO koja je doneta na samitu NATO održanom 10. i 11. jula 2024. godine u Vašingtonu, kome je prisustvovao predsednik Republike. Predsednik Republike se nije protivio donošenju takve odluke na nivou NATO-a, jer nakon donošenja odluke same države članice odlučuju da li će i na koji način učestvovati u ovoj aktivnosti. 

"Štitim Hrvatsku od uvlačenja u rat"

Važno je znati da predsednik Republike ni na koji način nije konsultovan o stavovima koje je Republika Hrvatska zastupala u pripremi navedene odluke.  Kršeći, opet, svoju ustavnu obavezu - koja Vladi nalaže da sarađuje s predsednikom Republike u oblasti spoljne politike i odbrane - Vlada je ne samo preuzela obavezu u ime Republike Hrvatske, već je i pripremila navedenu odluku o upućivanju pripadnika Oružanih snaga bez konsultacije sa predsednikom Republike. Predsednik Republike je vrlo jasno saopštio svoj stav da je protiv učešća pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske u takvim misijama.

Ruska agresija na Ukrajinu je nedopustiva i predstavlja kršenje međunarodnog prava koje svi moramo da osudimo. Predsednik Republike je više puta ponovio i ostaje pri stavu da je Ukrajina žrtva agresije i da joj Hrvatska treba da pruži svu moguću humanitarnu pomoć. Nažalost, uprkos ogromnoj vojnoj pomoći koju Ukrajina dobija, kraj rata se ne nazire, ali postoji opasnost da se rat proširi i van granica Ukrajine.

Zadatak je predsednika Republike - a po njegovom mišljenju i svih hrvatskih državnih institucija - da zaštiti Hrvatsku od rata i da preduzme sve mere da Hrvatska ostane van ratnih sukoba. Upravo zbog toga predsednik Republike nije dao prethodnu saglasnost na odluku o učešću pripadnika Oružanih snaga Ukrajine u misiji sigurnosne i obučne podrške Ukrajini, rukovodeći se pre svega hrvatskim interesima i štiteći Hrvatsku od moguća umešanost u ratni sukob. 

"Hrvatska ni na koji način ne može bitno uticati na rat u Ukrajini"

Republika Hrvatska, kao punopravna članica, ima obavezu i dužnost prema svojim saveznicima u NATO-u, a predsednik Republike to ni na koji način ne dovodi u pitanje. Davanjem prethodne saglasnosti na prethodno navedenih 12 od 13 odluka koje mu je dostavila Vlada, predsednik Republike je to delimično i dokazao. Rat u Ukrajini, koji je posledica ruske agresije, međutim, ne predstavlja napad na jednu od članica NATO-a, pa stoga član 5 Severnoatlantskog ugovora ne može da se aktivira, a za Republiku ne postoji ni međunarodno-pravna obaveza Hrvatske da učestvuje u aktivnostima koje bi bile povezane sa tim ratom. Hrvatska pomaže i pomoći će Ukrajini, ali ta pomoć ne može biti bilo kakav oblik učešća pripadnika Hrvatske vojske.

Svako drugo učešće, posebno ono koje bi uključivalo učešće hrvatskih vojnika, predstavlja izlazak iz okvira nacionalnog interesa Republike Hrvatske i potencijalno ugrožava njene građane. Mnogi veliki ratovi počeli su nepromišljenim logističkim ili savetodavnim misijama koje su se kasnije pretvorile u vojne intervencije, a zatim u velike ratne sukobe. Hrvatska ni na koji način ne može bitno uticati na rat u Ukrajini, niti ga može zaustaviti. Ali, promišljenom i odgovornom politikom državnih organa, oni mogu sprečiti širenje rata prema hrvatskim granicama i osigurati mir i sigurnost za sve hrvatske građane".