Za sve je kriva Jadranska mikropoloča

Kako se navodi na sajtu, prvi slabiji potres jačine 1,9 stepeni Rihterove skale zabeležen je u 1.34 sati u oblasti Golija. Naredni potres, takođe slab, jačine 1,8 stepeni po Rihteru zabeležen je u 4.31 sati kod Nikšića.

Poslednji zemljotres jačine 2 stepena Rihterove skale registrovan je u 5.27 sati, opet kod Nikšića.

Podsetimo, zemljotres jačine 5.7 stepeni po Rihterovoj skali potresao je teritoriju Crne Gore u četvrtak 4.06 časova. Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore je saopštio da je potres bio jačine 5,4 stepena, a epicentar je bio na pet kilometara od mesta Čarađe u opštini Nikšić. Žarište je bilo na dubini od 14 kilometara.

Nakon toga tlo ne prestaje da podrhtava i zabeležen je niz slabijih potresa.

Treba li Srbija da strahuje?

Seizmolog Ana Mladenović za Kurir kaže da su u Srbiji najtrusnija područja Kopaonik, Šumadija i dolina Velike Morave.

“Kod nas je prisutna umerena seizmičnost i u tom području jednom u deset godina može doći do potresa do pet stepeni po Rihteru. U regionu odnosno na području Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore seizmičnost je jača jer se direktno udaraju dve tekstonske ploče - jadranska i evropska. Kada se to desi u regionu potresi koji se osete kod nas su dosta slabiji. Zemljotresi nisu neuobičajena pojava i svakako ih možemo očekivati u narednom periodu, ali ne treba plašiti narod i ne možemo predvideti kada se tačno potres može desiti”, rekla je Mladenovićeva.

Profesor geografije iz Sarajeva Vedran Zubić je nakon serije zemljotresa na svom Fejsbuk profilu objasnio zbog čega se potresi javljaju u našem regionu.

“Najviša planina BIH Maglić nalazi na granici država. Najviša tačka Maglića sa crnogorske strane (Veliki Vitao 2.397 metara). Upravo u toj zoni je registrovan potres. Podaci ukazuju da se radi o plitkom zemljotresu čiji je epicentar 20 km severozapadno od Plužina, a to je upravo zona subdukcije vanjskih Dinarida (Maglić). Generalni uzročnik svih potresa je aktivnost Jadranske mikroploče koja se podvlači pod ovaj deo Evrope”, objasnio je on.

“Ona je kriva za subdukciju, rast planina, ali i trusne aktivnosti. Vanjski Dinaridi, a to je regija koja ide u BiH južno od crte Grmeč - Zelengora i nastavlja dalje na istok, je zona navlake planinskih masiva. Između Golije i Durmitora je smeštena dolina Pive koja skupa sa Tarom pravi Drinu. Upravo tu su u rasednoj zoni smeštene Plužine, mesto epicentra jutrošnjeg potresa. Ovo mesto je veoma seizmički aktivno pa je 2013. godine ovde zabeležen potres od 4,2 stepena”, istakao je Zubić.