"Mi smo i test istorije i kontrolni zadatak EU"

On je istakao da bi, da do te odluke nije došlo, u velikoj meri bi, imajući u vidu prethodne odluke, u pitanje bio doveden kredibilitet same EU.

"Izvinite, ali dati otvaranje pregovora Ukrajini, a ne dati BiH, ruganje je davno uspostavljenom procesu pridruživanja. Ispada da jedno postkonfliktno društvo, koje umnogome funkcioniše na saglasnosti da nam je put u EU interes, nije zaslužilo pregovore nakon decenija napora, dok ga je zaslužilo društvo koje u ovom trenutku funkcioniše u ratnom režimu", naveo je Dodik u autorskom tekstu.

Ne želeći da bude pogrešno shvaćen, predsednik Srpske poručuje da Srpska ima izbalansiran stav zasnovan na, kako kaže, našem iskustvu i želimo da se patnja Ukrajine završi ubrzo i to političkim sporazumom kakvim se svaki rat završava.

"Nama Srbima u BiH put ka EU je i ekonomski i nacionalni interes. I Srbija, i Republika Srpska i BiH najveći deo svoje ekonomske aktivnosti zasnivaju kroz saradnju s članicama ili budućim članicama EU. To je i prirodno i normalno, a stvar je i geografije jer se nalazimo u srcu Evrope", naveo je Dodik.

Ukazao je da je čitav 20. vek bio tragičan za narode Balkana i na osnovu tih iskustava često, kako kaže, imamo različite poglede na istoriju, ali u "EU vidimo ostvariv zajednički cilj".

"Za nas Srbe taj cilj je posle 20. veka ispunjenog velikim stradanjima prilika da živimo na prostoru bez granica, s našim vrednostima i nacionalnim identitetom. Naša integracija u EU bi morala biti interes i nje same. Ona je nastala kao mirovni i ekonomski projekat. Logika njenog osnivanja posle Drugog svetskog rata je bila jednostavna i ispravna", naveo je Dodik.

Ponovio je da BiH može funkcionisati samo kao "mala EU" i moguća je kada se uvažavaju ta četiri identična stuba – mir, bolji život, dakle ekonomija, zajednički ekonomski prostor i kompromis, tj. konsenzus.

"Sva tri naroda žele mir, imaju interes da bolje žive, da budu integrisani u ekonomski prostor koji to omogućava i mogu funkcionisati samo uz kompromise, tj. konsenzus. Takva BiH je prihvatljiva za Republiku Srpsku", ukazao je Dodik.

Kada EU tako funkcioniše, mi iz Republike Srpske, kaže Dodik, spremni smo dati ogromne i ključne doprinose evropskim integracijama.

"Ni simbolički, ni suštinski ni politički EU neće biti kompletna bez nas. Mi smo i test istorije i kontrolni zadatak EU. Moram istaći zahvalnost i zadovoljstvo na razumevanju koje u tom smislu imamo od Austrije, Mađarske, Italije, Slovačke, Slovenije i Hrvatske kao članica EU", ističe Dodik.

To su, ističe, "države koje i u istorijskom i u regionalnom kontekstu razumiju ovo što govorim".

"Zajedno sa nama, imaju komplikovane odnose kroz istoriju, ali za koje EU nije bila platforma da se odreknu sebe. Zato je nepošteno da neko to traži nama. Republika Srpska se neće odreći sebe. Nećemo dati nijednu nadležnost i nećemo se odricati slova Republike Srpske kada kažu da je to uslov da idemo ka EU. Nije, i mi to znamo. Na to nećemo nasedati. Na to ne bi pristali ni u Flandriji ni u Bavarskoj", naveo je Dodik i istakao: "Duboko verujem da smo sposobni da uskladimo zakonodavstvo, ali prvenstveno moramo uskladiti kalendar s Evropom. Evropa živi u sadašnjosti i okrenuta je budućnosti. BiH je, ne željom ili krivicom Srba, zarobljena u prošlosti. Građanski rat, ni nakon 30 godina, nije završen u mnogim glavama. Otuda se mnoge politike baziraju na nemogućim idejama".

Pokušaji da se, kako kaže, od BiH napravi nešto što ona nikada nije bila i što nikada ne može biti uzrok su mnogih nesporazuma.

"Јedan od uslova napretka BiH je prihvatanje činjenice da ona ne pripada nikome, već jednako pripada svima. Da Šmit pokuša da se u svojoj Bavarskoj bavi politikom na isti način kao što pokušava da se umeša u politički život BiH, ne bi imao nikakvu šansu. Zamislite da pokuša svojim Bavarcima da kaže da se odreknu svojih šuma u korist drugih nivoa vlasti. Trideset odsto šuma u Bavarskoj je u vlasništvu Slobodne države Bavarske, a dva odsto u vlasništvu SR Nemačke. Ili zamislite da on u svojoj zemlji pokuša da kandiduje rešenje da sve parlamente lokalnih samouprava, država, pokrajina i savezni parlament zamijeni pravo jednog čoveka da donosi odluke umesto miliona Nemaca koji biraju ljude u te skupštine. Strpali bi ga u ludnicu", ističe Dodik.

Ponovio je da je Šmit potpuno nelegitiman i nelegalan turista koji okupira kancelariju OHR. "Јa mislim da je 30 godina nakon rata došao trenutak da se završi uplitanje stranaca u naš politički život. To je ponižavanje demokratskih procedura koje imamo u nečemu što treba da bude naša kuća. Nalazimo se na Diplomatskoj akademiji. Ljudi koji je pohađaju znaju koliko vrede ljudi bez legaliteta u međunarodnim odnosima. Ne vrede ništa. Šmit, uzgred, nema ni legitimitet", naveo je Dodik i istakao: "Otkriću vam jedan podatak: Šmita kao sagovornika Republike Srpske, prema istraživanjima javnog mnjenja, prihvata samo jedan odsto ljudi. Samo jedan odsto ljudi smatra da s njim imamo bilo šta da razgovaramo. Čak i ako postoje interesi koji guraju dalje brukanje i bivstvovanje tog čovjeka, treba da znaju da je u našoj demokratiji i za naše birače bilo kakav razgovor sa Šmitom neprihvatljiv i samim tim je politički neisplativ za bilo kog političkog aktera. Šmit je jedna promašena avantura i još jedan argument u prilog tome da stranci samo smetaju i da nas treba pustiti da se dogovaramo sami".

Ponovio je i da je za Srpsku apsolutno neprihvatljivo postojanje stranaca u Ustavnom sudu BiH i istakao da je to pitanje dostojanstva i zdravog razuma.

"Zato je jedan od ključnih zadataka vraćanje suvereniteta BiH. EU je zajednica slobodnih država, BiH sa OHR-om i stranim sudijama u Ustavnom sudu nije slobodna i suverena zemlja. Od 12. veka u Evropi zakone donose parlamenti, u 21. veku u BiH zakone nameće jedan čovek", poručio je Dodik.

Istakao je i da Ustavni sud sa strancima nije zaštitnik prava, već politički organ prinude i prisile.

"Takvo stanje je za nas neprihvatljivo. Verujem da ga ne bi prihvatili ni bilo koji drugi narodi Evrope", zaključio je predsednik Srpske u autorskom tekstu objavljenom na portalu Dodik.net.