"Zabranjeni" političar: Pozdravljam onaj antifašistički deo Hrvatske

Možda se, ističe, neće složiti oko nekih tema iz bliske prošlosti, ali da veruje da postoje neki zajednički imenitelji za budućnost.

"Želim da pozdravim onaj antifašistički deo Hrvatske koji mi je prethodnih dana slao poruke podrške izvinjavajući se zbog nesmotrenog i ličnog poteza ministra Grlića Radmana, koji već duže vreme svojim stavovima provocira zvaničnu Crnu Goru. Njegov potez me ne može odvići od čitanja Kovačića, Ujevića, Cesarića, Goloba, Krleže ili slušanja Hladnog piva, Pavela, Parnog valjka, Atomskog skloništa", naveo je Knežević u intervjuu za podgoričku Pobjedu.

Knežević, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić i potpredsednik Vlade CG Aleksa Bečić proglašeni su nedavno nepoželjnima u Hrvatskoj, nakon što je u crnogorskom parlamentu usvojena Rezolucija o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen.

Komentarišući to, Knežević ističe da ne zna zašto bi bio ugrožen evropski put zbog izglasavanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu.

"Da li to znači da se genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima nije dogodio u NDH ili sad evropski put podrazumeva da donesemo rezoluciju o Blajburgu? Posebno je simptomatično da sam kao jedini od osamdeset jednog poslanika u crnogorskom parlamentu stavljen na hrvatsku crnu listu. Na taj način mi je ukazana dužna pažnja i dodeljena neslućena moć sive eminencije na čemu sam im neizmerno zahvalan", kaže Knežević i dodaje:

"Ako će se deo predstavnika hrvatske države bolje osećati što mi je zabranjen ulazak u Hrvatsku, onda mi je drago ukoliko sam im olakšao ove dane loše turističke sezone".

Odgovarajući na pitanje da li je Rezolucija o Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu suštinski odgovor na Rezoluciju o Srebrenici donešenu u Ujedinjenim nacijama kako to tvrde pojedini evropski zvaničnici, Knežević kaže da je Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu nastala kao prirodna, logička i politička posledica kontinuiranih pokušaja da se srpski narod, kao najstradalniji na Balkanu u 20. veku, predstavi kao genocidan.

"Posebno što su sponzori i kosponzori te ideje bile neke od država koje su sinonim za genocid i Holokaust. A da pri tom niko, skoro osamdeset godina od završetka Drugog svetskog rata, nije doneo rezoluciju o genocidu nad Srbima u NDH, Nemačkoj i Austriji. Zato kad neko želi da nas posipa pepelom genocida, prvo mora dobro da popeli sopstvenu glavu i da je sagne pred uspomenom nad preko 750.000 genocidiranih Srba, Jevreja i Roma u sistemu logora Jasenovac", naveo je Knežević.

Upitan da li očekuje da takvu rezoluciju donese i Skupština Srbije, Kneževic kaže da nije na njemu da to procenjuje.

"Voleo bih da se to desi, ali ja sam poslanik u Crnoj Gori i nemerljivo mi je drago što smo prva država na svetu koja je pravim imenom genocida nazvala ono što se desilo u Jasenovcu", jasan je Knežević.

Na pitanje o rekonstruisanoj Vladi CG i ulasku Bošnjačke stranke i da li očekuje podršku za promenu Ustavu, Knežević kaže da eventualne ustavne promene treba da budu predmet dogovora parlamentarne većine i niko neka ne bude zabrinut da će njima biti promenjen gradjanski karakter države.

"Javno sam saopštavao da, ako rezultati popisa pokažu da je srpski jezik većinski u Crnoj Gori, treba pristupiti dopunama, a ne izmenama Ustava, tako što će pored crnogorskog i srpski jezik biti normiran kao službeni. Svako ko osporava ovu legitimnu inicijativu u stvari se zalaže za lingvistički aparthejd", kaže lider DNP.

Naša je dužnost, ističe, da pružimo institucionalni otpor svakom pokušaju prisilne nacionalne i identitetske asimilacije.
"Takođe, smatramo da kroz međuvladine sporazume treba regulisati dvojno državljanstvo sa Republikom Srbijom u kojoj živi najmanje 300.000 naših sunarodnika koji vode poreklo iz Crne Gore kako bi na taj način poslali snažnu poruku da ih se nismo odrekli".