Šmit preti: Neću dozvoliti razdruživanje Srpske, imam alate da to sprečim

"Imam na raspolaganju sve instrumente kako bih osigurao sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, svoje poteze nikad ne najavljujem, ali neću dozvoliti bilo kakvo razdruživanje ove zemlje", rekao je Šmit u intervjuu za sarajevsku BHRT.

Naveo je i da se radi o "ozbiljnom kršenju" Dejtonskog sporazuma, te da ne očekuje bilo kakvu kooperaciju iz Federacije BiH po ovom pitanju.

"Ovde se ne radi o FBiH nego se radi o državi i to je ono što je definisano Dejtonskim sporazumom. Ukoliko ne bude nikakvih reakcija ljudi bi izgubili poverenje u mirovni sporazum. Čuo sam da još uvek nije jasno u Republici Srpskoj i NSRS šta zapravo sa ovim žele da urade. Ako traže moju preporuku, to je da ne idu u nikakvo razdruživanje, separaciju ili slično. To bi značilo nove granice, pomeranje stanovništva na nova mesta, i to bi izazvalo novi konflikt", rekao je Šmit.

Od političara BiH je tražio vraćanje evropskim integracijama i reformama, a ne "temama koje pripadaju 19. veku".

"Ako vidim da imamo blokade u funkcionalnosti zemlje, ja i Međunarodna zajednica možemo reagovati samo u korist građana. Ja sam tu da podsetim političke elite da moraju delovati i biti odgovorni za ono što se dešava", rekao je Šmit, preneo je portal Vijesti.ba.

Kako je ranije objavljeno, Republika Srpska izradila je dokument o "mirnom razdruživanju" koji će ponuditi Federaciji BiH.

Sporazum o regulisanju odnosa Republike Srpske i Federacije BiH u skladu s Dejtonskim sporazumom i međunarodnim aktima, u kojem se govori o tzv. "mirnom razdruživanju", Republika Srpska je najavila nešto pre nego što je u Generalnoj skupštini UN usvojena rezolucija o Srebrenici, inicirana u tajnosti od bošnjačkih političara.

Kako je preneo deo medija glavni član pomenutog sporazuma predviđa: "Strane se mirno razdružuju zbog nemogućnosti obnavljanja izvornog Opšteg okvirnog za mir u BiH, koji je garantovao ravnopravnost entiteta i konstitutivnih naroda na osnovu konsenzusa primenom konsocijativne demokratije i mehanizama zaštite entitetskih i nacionalnih interesa".

"Strane će nakon mirnog razdruživanja funkcionisati suvereno u skladu s državnopravnom tradicijom, koju baštini Republika Srpska od 9. januara 1992. godine, kada je proglašena te tradicijom koju baštini FBiH od 18. marta 1994. kada je obrazovana Vašingtonskim sporazumom", navodi se takođe u Sporazumu.

 Definisano je da bi granica bila na mestu trenutne linije razgraničenja između dva entiteta i da bi oba zadržala svoju teritoriju.