Oformljena radna grupa: Do 30. juna prvi koraci za razlaz

Vlada RS je usvojila rešenje o imenovanju Radne grupe za izradu sporazuma, a taj proces će trajati do 30. juna. Kako "Novosti" saznaju, već naredne sedmice biće održana prva sedica, na kojoj će se označiti početak pisanja dokumenta.

"Do kraja meseca sporazum bi trebalo da bude spreman i da ga političko Sarajevo već ima na stolu. Vlada će uputiti ovaj dokument u Narodnu skupštinu RS, pred poslanike, a realno je da bude usvojen do 11. jula i obeležavanja stradanja Bošnjaka u Potočarima," otkriva izvor iz Vlade RS.

O Sporazumu će biti reči na Svesrpskom saboru u Beogradu 8. juna, jer je potreban jedinstven stav o potezima koje će povlačiti Srpska. Pravni deo sporazuma o razdruživanju pripremaće deo radne grupe koju čine: Miloš Bukejlović, ministar pravde i potpredsednik Vlade RS, Milimir Govedarica, pravobranilac Republike Srpske, Lazar Stjepanović, pravni predstavnik Republike Srpske, Jelena Pajić Baštinac, generalni sekretar u Kabinetu predsednika RS, Dalibor Panić, generalni sekretar Vlade RS.

Kako će Republika Srpska funkcionisati u sferi ekonomije i poreza razmatraće Goran Maričić, direktor Poreske uprave RS, a Dragan Stanković, direktor Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove baviće se pitanjem teritorije i gde su granice Srpske. Siniša Karan, ministar unutrašnjih poslova RS, zadužen je da predloži funkcionisanje bezbednosnog sistema Republike, ali i da pomogne u pravnim pitanjima pošto je profesor Ustavnog prava i bio je zadužen i za sprovođenje referenduma o zaštiti 9. januara, Dana Republike, koji je uspešno organizovan u RS.

Srpska bi, ukoliko se krene u proces razdruživanja sa Federacijom BiH, prema rečima izvora iz Vlade, odmah preuzela kontrolu na granicama sa Federacijom BiH. Usvojile bi se odluke u NS RS o formiranju Vojske RS, sistema bezbednosti i odbrane, pravosuđa i naplate poreza.

Osim toga, Srpska bi vratila i grb Nemanjića i zastavu, koji su joj oduzeti nametnutim odlukama iz Kancelarije visokog predstavnika BiH i uz pomoć Ustavnog suda BiH.

Od potpisivanja "Dejtona" Srpska je ostala bez više od 90 nadležnosti koje je imala po tom sporazumu, a iste su joj oduzete odlukama raznih visokih predstavnika u BiH.

Poslednji primer je pokušaj oduzimanja nadležnosti koje se tiču imovine Srpske koju Sarajevo želi da upiše na ime BiH. U Dejtonskom sporazumu, inače, jasno piše da su entiteti vlasnici imovine na svojoj teritoriji.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da Srpska ima pravo na odluku o mirnom razdruživanju, i potvrđuje da će do kraja juna RS Federaciji BiH ponuditi sporazum.

"Mi smo rekli da ćemo do 30. juna to uraditi, i tako će biti. Do tada ćemo napraviti analizu kraha Dejtonskog sporazuma, koji je ostao samo u segmentima. Mnoge stvari nisu ustavne u ovoj zemlji i reći ćemo da mi ne možemo da ostanemo u toj zajednici u koju smo ranije uneli svoju teritoriju, svoju nadležnost i samostalnost.

Imamo pravo na to, bez obzira na to što Amerikanci izmišljaju i misle da ih se neko boji. Nisu oni bezopasan protivnik, znaju oni svašta da urade, ali to ne znači da su u pravu."