Hrvatska uputila protestnu notu Crnoj Gori

Ona je uručena na predlog prosrpskog predsednika tamošnjeg parlamenta Andrije Mandića, inače nosioca titule četničkog vojvode, da će politički predstavnici srpskog naroda predložiti UN-ovu rezoluciju o Jasenovcu, kao svojevrsnu reakciju na rezoluciji o Srebrenici upućenoj Generalnoj skupštini UN. Nota apostrofira neprimerenost manipulacijom žrtava Jasenovca u političke svrhe, instrumentalizaciju Hrvatske za tamošnju unutrašnju politiku i poziva Crnu Goru da se suzdrži od bilo čega što može ugroziti njihov put prema EU.

Kako piše Večernji list, Hrvatska je odmah, po početku inicijative u crnogorskom parlamentu, tamošnjim vlastima iznela svoje neslaganje, s napomenom da će pratiti stanje i službeno reagovati. To se dogodilo danas, kada je otpravnik poslova Crne Gore pozvan u hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova i uručena mu nota.

U noti se izražava zabrinutost činjenicom da se spomen na žrtve Jasenovca politizuje i zloupotrebljava za unutrašnja politička nadmetanja u Crnoj Gori te stavlja u kontekst rasprava o Rezoluciji Generalne skupštine UN o komemoraciji genocida u Srebrenici, s kojom nije ni u kakvoj političko-istorijskoj vezi, i to na način koji ne doprinosi iskrenom izražavanju pijeteta prema žrtvama, osudi zločina i razvijanju kulture sećanja.

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova osuđuje pokušaje da na bilo koji način Hrvatska bude instrumentalizovana u unutrašnje političke svrhe i ističe svoje očekivanje da Crna Gora i njene institucije odustanu od poteza koji bi se na negativan način mogli odraziti na budućnost bilateralnih odnosa kao i na evropski put Crne Gore, kaže se, između ostalog u noti.

Crna Gora je sada politički između rezolucija o Srebrenici i Jasenovcu: politički predstavnici srpskog naroda i predsednik parlamenta najavljuju predlog rezolucije o Jasenovcu, dok premijer Milojko Spajić poručuje da će njegova vlada u Generalnoj skupštini UN podržati rezoluciju o Srebrenici. Rasprava u UN-u je po službeno objavljenom programu zasedanja Generalne skupštine, najavljena za 23. maj.

Jasenovac se u toj priči pojavio kao tangenta, i to na inicijativu srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Kad je izneo svoje neslaganje rezolucijom o Srebrenici, dodao je kako će to "otvoriti Pandorinu kutiju" i da će se sada pred Generalnom skupštinom UN pokrenuti pitanja poput "genocidima nad Srbima u Jasenovcu".

Nije dugo trebalo da poruku čuju i sprovedu u Crnoj Gori, gde prosrpske stranke i predsednik parlamenta iznosi najavu predloga rezolucije o Jasenovu, dok službeno Crna Gora podržava UN-ovu rezoluciju o Srebrenici, ali uz dva amandmana: u prvom amandmanu se navodi da je krivica za genocid individualna, te da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici, a drugi se tiče Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini. U kojem će se smeru dalje razvijati rasprava u Crnoj Gori, videće se ove nedelje na sastanku lidera zapadnog Balkana i Evropske unije i predstavnicima SAD-a u Kotoru.