01.05.2024.
0:42
Hitna sednica SB UN: "Rezolucija o Srebrenici pripremana u potpunoj tajnosti"; Reagovao Nebenzja
Hitna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji u BiH održana je danas u Njujorku, a sazvana je zbog kršenja osnovnih pravila Dejtonskog sporazuma rezolucijom o Srebrenici.
Obraćanje Marka Đurića
Predstavnik Srbije na sednici Ujedinjenih nacija, Marko Đurić, rekao da sve žrtve zaslužuju istu pravdu i ravnopravno postupanje.- Moja zemlja podržava teritorijlani integritet BiH, ali i nadležnosti Republike Srpske.
"Želim da govorim i u ime budućih generacija, koje ne zaslužuju da provedu život u istorijskim rovovima koje su iskopale druge generacije... Mislim da svi treba da pognu glavu preds vim žrtavama. Želim sada da pitam sve one koji su predložili ovaj nacrt BiH. Ova rezolucija koja je pokrenuta bez konsenzusa u BiH, dovoljan je razlog da ponovo pogledamo ovaj dokument", rekao je Đurić.
On je naveo da se stepen etničkih tenzija ponovo povećava.
"Došlo je do podele... Oko pitanja o kome treba da svi budu jendoglasni. Rezolucija o Srebrenici je pripremljena je u potpunoj tajnosti bez konsuktovanja eniteta i izabranih predstavnika i bez pokušaja da se uvaži na sotitne hiljada drugih žrtava. Nparavljena je uprkos onome što zahteva podršku durgih naroda", rekao je Đurić.
Pomenuo je i da je reč o pravilima Saveta bezbednosti.
"Srbija kontirnuirano i dosledno osuđuj sve zločine, naročito masakr u Srebrenici. Viši funkcioneri Srbije, ukljulujući dva predsednika odali su počast žrtavama u Potočarima. Međutim, želio bih samod a postavim pitanje onika koji su inicirali reziluciju. Šta ćete reći ovde priustnima Duški i Svetlani Stanić koje su sa osam godina bile zlostavljanje u logoru samo zato što su Srbi, takođe Rajko Konjević koji je zatekao članove porodice zaklane... Sve te žrtve su manje vredne sećanja?", upitao je Đurić.
Pomenuo je da sve žrtve treba da imaju jednaka prava da se njihov bol čuje.
"Treba imati jednaku pravdu za sve žrtve rata u BiH", poručio je Đurić, te dodao da je stvarni razlog ove Rezolucije otkrio ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković, koji je pre par dana rekao "Takva Srbija ne zaslužuje ništa sem da bude prezrena".
Time je ukazao da (Konaković) ne želi dobre susedske odnose, pojasnio je Đurić, te dodao da se dešava egzodus u BiH te pitao kao će uopšte ostati ukoliko se stalno otvaraju stare rane.
"Ne želim da naš region obrezne u mržnju, tako što će se prisećati onoga što se desilo... Da li žele da žive u ogorčenju ili da grade budućnost", rekao je Đurić.
Cvijanović ponovo tražila reč
Željka Cvijanović je prilikom ponovnog obraćanja istakla da Šmit nije priznat jer nije ispunio uslove iz Aneksa 10. Takođe je istakla da govori u svoje lično ime, a ne Predsedništva u celini.
- Da bismo izneli takav stav moramo da imamo konsultacije, tako da nema potreeb da se to naglašava. Zahvalila bih Lagumdžiji što je pročitao moja pisma shondo tome da ih ne prosleđuje tamo gde treba, za razliku od pisama Bećirovića. Dobro je što je Lagumdžija pomenuo i Oružane snage, jer je Predseništvo zaduženo za odbranu i čudno da niko nje regaova na ono što je rečeno shodno tome da sam citirila Isaka i Heleza koji otovoreno prete ratom - rekla je Cvijanović, te dodala da joj je žao što to Šmit nije komentarisao.
Cvijanović je pomenula da kada je Makron govorio o džihadu, da to zahteva veću pažnju nego ono što govore predstavnici RS, ali ljudi o tome ne žele da pričaju, pojasnila je.
Potom se za reč javio i predstavnik SAD, koji je kazao da Šmit nije došao da se obrati SB Ujedinjenih nacija u lično ime, već kao Visoki predstavnik.
Prvo obraćanje Željke Cvijanović
Cvijanovićeva je na početku rekla, da druga dva člana Predsednišptva BiH su birani u FBiH i da to jasno govori da BiH nije jedna izborna jedinica.
"Takav princip jednakosti je primenjen za održanje mira. Želela bih da istaknem kritična pitanja koja opterećuju BiH, ali prvo da kažem da se stavovi BiH često tendenciozno prikazuju. Republika Srpska ne krši Dejton, već se ualaže za poštovanje, koje svakom do tri konsistuivna naroda obezebeđuje jednaka prava. Zalažemo se za provođenje procedura koje on propisuje, a protivi se kršenju istih, kao što je rezolucija o Srebrenici", rekla je Cvijanović.
Cvijanović je dodala da izazovi sa kojima se poslednjih godina suoačava BiH predstavljaju pretnju da poremete mir u celom regionu te sprečavaju pomirenje u narodima.
"Većina izazova se koristi u raznim manipulacijama, koju koriste razni akteri koji ponovo žele napisati Dejtonski ustav. Uplitanje u unutrašnje demokratkse procese, pretnje silom, nepoštovanje vladavine prava i međunarodnog prava, te mešanje u izbore... U središtu svakog spora nalazi se to što prema Dejtonu BiH može da funckioniše konsenzusom. Nažalost dok se srspki i hrvatski predtavnici bore za poštovanje Dejtona, Bošnjaci se bore za centralizaciju", rekla je Cvijanović te dodala da su neretko podržani od strane Zapada.
Cvijanovića je rekla da su visoki predtavnici pretežno na strani Bošnjaka te da krše Dejtonski sporazum.
"Pojedine strane diplomate u BiH i Šmit koji pozira kao neki hibrid kontinuirano se mešaju u unutrašnje dmeokratske procese. Ono je podiglo politički konsenzus koji se podsticao napredak BiH u EU... On je od suštinskog značaja za održavanje mira u našoj državi", rekla je ona.
Cvijanović je istakla da se na sličan zadire i u unutrašnja pitanja i tako OHR pomaže u njihovim postpucima.
"Čak je i rezolucija primjer kako mešanje stranog faktora podriva stabilnost."
Cvijanovićeva je dodala kako Lagumdžija podržava nepoštovanje Predsedništva BiH. Nacrt je namerno sakriven od javnosti i o njemu Predsendištvo nije ni glasalo - rekla je Cvijanović, te doladala da nemera koja stoji iza nje, sve samo ne benigna.
Cvijanovićeva je napomenula kako Zukan Helez i Ramo Isak redovno imaju zapaljive izjave u kojima otovoreno pominju vojne sukobe i pozivaju na nasilje.
"Treba reći da ove otvorene pretnje Šmit i strani ambasadori retko osuđuju. Pre samo dve sedmice policijske snage su u Zenici uhapsile dve osobe za koje se sumnja da pripadaju islamistikoj zajednici u FBiH. Takođe korištenje poligona u BiH je omogućeno osobama koje se dovode u vezu sa vehabijskim pokretom", podsetila je Cvijanović.
Cvijanovića je istakla da je BiH među evropskim zemljama imala najviše stanovnika koji su otišli da vode pokrete džihadista u Iraku.
"Vladavina prava je u sedišti EU integracija, a njeni predstavnici isitiču važnost njenog poštovanja, a Šmit dobija tek blagi prekor zbog kršenja istih. Naime on ne odgovara ni jednoj insituciji, Vladi ili sudu. Nejasno je kako se ovo može uklopiti u bilo koji koncept vladavine prava", rekla je ona.
Pomenula je i vođenje sudskog postupka protiv Milorada Dodika i Lukića. Dodala je i sankcije od strane SAD i VB koje se koriste za zastrašivanje.
"Svi koji odbiju da se povinuju Šmitu, neminovno postaje meta sankcija."
Cvijanović je istakla da je ovo kršenje prava i da da nema sumnje da je to pretnja i stabilnost miru u BiH.
"Pored svega navedenog, nastavljaju se napori da se biračima u BiH uskrate prava. Iako najavljena kao tehnička izmena, ona je zapravo politička odluka i dovodi celi izborni proces u BiH. Šmit je i ovaj put prekršio Dejtonski sporazum" dodala je Cvijanović.
CIK sada može da zaobilazi sud pošto joj je Šmit dao pravo da kažnjava svako kršenje njegovog Izbornog prava, pojasnila je Cvijanović.
"Kada su Narodna skupština i izabrani predstavnici preduzeli korake, Šmit i njegovi saučesnici su zapretili prinudnom smenom. Lišavanjem zvaničnika i njihovoh nadležnosti birači su lišeni parava. Svaki put kada Šmit nametne neku odluku to destabilizuje BiH", rekla je Cvijanović.
Dodala je da se postupci Šmita trebaju što pre osuditi i okončati.
Na početku sednice bilo je reči o situaciji u BiH tokom devedestih godina, tačnije o ratu koji je rezultirao uspostavljanjem Dejtonskog sporazuma.
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović zvanično je zatražila obraćanje na sednici Saveta bezbednosti UN putem video-linka. Cvijanović će u Njujorku objasniti kako Bošnjaci rezolucijom o Srebrenici krše Ustav i zakone BiH, preneo je ranije RTRS. Takođe, Sjedinjene Američke Države su uputile zahtev Savetu bezbednosti da se na sednici obrati i Kristijan Šmit.
Reagovao ruski predstavnik Vasilij Nebenzja
Kako je rekao Rusija je zahtevala ovu sednicu jer postoje događaji koji narušavaju stabilnost. Politička struktura je takođe neobična, jer Predsednišvto BiH čine tri člana koja se rotiraju, i apel Cvijanović je da se spreči negativno dejstvo veća.
Nebenzja je dodao da Srebrenica nije jedina krvava epizoda rata u BiH. Rekao je da je pre 29 godina potpisan Dejton i došao kraj sukobu u BiH.
"Ovakvi incidenti se događaju svakog dana. BiH danas je izgubila status suverene države i teško je shvatiti da u 21. veku konačnu reč o svim događanjima ima građanim Nemačke koji se predtavlja kao visoki predstavnik. On funkcioniše ispred male grupe i predtavlja njihove interese te koristi Bonske ovlasti", rekao je Nbenzja.
Poslednjih godina je uspeo da podeli državu i to treba da se napomene i treba reći da SAD i VB samoimenovani isoki predtavnik ne može da se obrati u UN.
"Ustavnom sudu BiH postoje sudije izabrane od strane stranaca, a povelja o Ustavnom sudu je revidirana, i barem jedan od sudija je bio jedan iz svakog konsitutivnog naroda. Dakle nema Srbina, već stranci i samo jedan Hrvat" podsetio je Nebenzja.
Neebenzja je dodao da svi treba samo da zamisle da se to dešava u njihovoj državi i šta bi uradili.
"Situacija u BiH je na ivici konflikta i može da se otme kontroli zbog ponašanja predtsavnika UN. Sponzori su podržali Rezoluciju o Srebrenici", rekao je on i dodao:
"Ona je predložena bez saglasnosti članova Predesništva i to je suprotno Ustavu zemlje."
"Ne mogu se ni zamisliti posledice ovoga, a ne može se iključiti mogućnost da se kriza prelije iz okvira i uzrokuje nestabilnost širom Balkana", rekao je on i dodao da je krjanje cinično što je jedan od inciiajtora cele priče Nemačka.
Rezolucija je jednostranački obojen politički dokument, pojasnio je Nebenzja i dodao da pojedinci žele političke tokove usmeriti u svije interese.
"To može da izazove lančanu rekaciju u svetu, prisetimo se koliko nemi imaju kostura u ormarima i koliko je rana i dalje otvoreno", rekao je Nebenzja.
Možemo podneti kritike, ali se nadamo da retorika i prazne reči neće nikoga zavesti, te pozivamo suverene države da se prisete da su članice NATO dva puta bombardovale Srbiju što se dovodi direktno u vezu sa ovim što danas govorimo i za to do sada još uvek niko nije odgovarao.
"Zapad ne štedi napor da izbegne debatu o ovom pitanju. To je očigledno bili u martu kada su kolege sa Zapada blokirale inicijativu o agresiji na Jugoslaviju" rekao je Nebenzja.
"Zapadni mediji kao vuci u ovčijoj koži slede politike namere, a postoje nastojanja da se diskredituju određene strane", dodaje Nebenzja te pominje da treba da se obezbedi ravnopravan i jednak dijalog bez nametanja rešenja sa strane i da se zaustavi proces u kome BiH klizi ka eskalaciji.
"Sudbina BiH treba da leži isključivo u rukama njenih naroda", dodao je Nebenzja.
Na sednici se obratio Kristijan Šmit
Kristijan Šmit, visoki predstavnik koga Republika Srpska ne priznaje istakao je kako je on garant mira u BiH.
Šmit je rekao da je njegov zadatak da spreči nestabilnost u BiH i okrivio je Republiku Srpsku za eskalaciju situacije u BiH.
"Pretnje po BiH postoje jer predstavnici RS kontinuirano govore o otcepljenju, odvajanju entiteta od države. Dodik je nedavno izjavio da Bošnjaci mogu imati 25 posto teritorije. Neki su to shvatili kao prostor za etničke incidente. Pretnje po teritorijalni integritet postoje. Samo jedan je primer da se Cvijanović koja je prihvatila pozive da se blokira administrativna linija između dva entiteta, što podrazumeva kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Kao visoki predstavnik smatram da BiH može doći u stanje politički nestabilnosti, ali to se može sprečiti vraćanjem na Dejtonski sporazum, pogotovo kad Evropska unija nudi put integracija. Smatram da je kriza izazvana liderstvom RS-a", naveo je Šmit.
Obraćanje Lagumdžije
Predstavnik BiH je konstatovao da je ova sednica bila nepotrebna. Ambasador Bih je istakao da Ruska federacija govori o zabrinutsti samo jedne strane.
Zlatko Lagumdžija je sramno izjavio da saslušanje jedne strane i jednog naroda povreda prema ostalim konsistutivnim narodima.
- Prema Ustavu, ne postoji naziv zajednička država BiH. Čuli smo da ste primili pismo člana Predsedništva Bih što jr poslužilo za održavanje ovog sastanka i to govori o vašoj pristrasnoti - rekao je Lagumdžija.
Kako je rekao entiteti nemaju legitimitet, već raspodelu nadležnosti. Takođe pomenuo je da postoji nepoznavanje Ustava od strane Rusije.
Lagumdžija je izneo niz sramnih optužbi na račun Republike Srpske i njenog vođstva, te da oni unose nemir u BiH, i žele secesiju.
Obraćanje predstavnika članica SB UN
Kina i Ekvador pozvali su obe strane na saradnju. Predstavnik Alžira, je podsetio da je Dejton postavio temelje za demokratiju i suživot, te da je ta država uvek za rešenje koje donosi sama država, te da je važno da se Dejton sprovedu sve uključene strane. Dodao je i da je Alžir zabrinut situacijom. Predstavnik Švajcarske je izneo stav da su zabrinuti zbog ponašanja Republike Srpske koja navodno svoji postupcima podriva stabilnost u BiH.
Predstavnik SAD je okrivio Rusiju te ovu sednicu nazvao "sramnim pokušajem da se iskoristi ovaj Savet". On je takođe sramno optužio Dodika i da njegovo poricanje genocida u Srebrenici podriva krizu.
Predstavnik Gvajane je istakla da ta država podržava terotirojialni integritet BiH, te da treba da se radi na opštem pomirenju, te su pozvali sve strane da rade na pronalasku rešenja.
Predstavnik Mozambika je rekao da nije moguće izgraditi državu bez političke opredeljenosti. Bolna istorija BiH je stvorila plodno tlo za ekstremizam koji su se ukorenili, pojasnio je.
Predstavnik Slovenije je tokom obraćanja u SB UN poručio da je Slovenija iskren prijatelj BiH, te dodao da je Dejton stub mira. Osim toga istakli su da punu podršku prižaju Šmitu, te da veruju proceni EUFOR-a da je situacija u BiH bezbedna.
Koreja je stava da SB redovno sluša izveštaje o BiH, te da ova hitna sednica možda i nije bila potrebna.
Predstavnik Kine konstatovala je da je primena Bonskih ovlaštenja dovelo do tenzija, i da Bonske ovlasti nisu namenjene da budu trajna stvar i da problemi treba da se rešavaju u okviru države. Retorika razdora neće pomoći smirivanju tenzija. Nacrt Rezolucije koja se tiče genocida i sva kontrovetza koja se dešava, nije predložena u cilju da se održi mir. Kina je psremna da se aktivno angažuje u diskusiji.
Predstavnik Velike Britanije je u svom obraćanju rekao da aktulena situacija ne opravdava urgentnu sednicu. Kako je rekao situacija u BiH je i dalje stabilna. Kako je rekao daju podršku Kristijanu Šmitu da se meša u unutrašnje stvari u BiH. Brine ih "negiranje genocida i slavljenje zločinaca". Pokušao je ponovo da opravda predlog rezolucije, te istakao kako ovo navodno nije udar na celi srpski narod.
Francuska je takođe stava da je ovaj sastanak nepotreban te da se ne slaže sa Rusijom. I oni su takođe za sve okrivili RS i njene zvaničnike navodeći da svojim ponašanjem narušavaju bezebdnost i stabilnost regiona.
Predstavnik Sijere Leone je poručio da pozdravljaju korake koji su urađeni po pitanju dobijanja statusa za članicu EU. Pozvali su sve aktere da se uzdrže od akata koji bi podrili funkcionalost. Takođe konstatovao je da podržava EUFOR i rad komesara i UO PIK-a.
Predstavnik Malte je pozvao vođstvo BiH da se uzdrže retorike koja podriva podelu. Malta apleuje na sve strane u BiH da poštuju Dejton. Pomenula je da se nada da će ovaj sastanak doprineti smanjenju tenzija. Dodalo je i da uskoro sledi ponovni sastanak o pitanju BiH. Malta podržava napore EUFOR-a i odluku da se otvore pregovori za pristup EU. Malta je izrazila zabrinutost zbog stavki koje mogu otežati pristup EU i naglasila da je posvećenost svih strana pomirenju hitno potrebno.
Obraćanje predstavnika Hrvatske
Predstavnik Hrvatske je istakao da međunarodna zajednica "ima pozivitnu ulogu u BiH".
Kako su "Novosti" pisale u publici će na ovoj sednici po prvi put sedeti srpske žrtve rata u BiH.
Komentari 10
Pogledaj komentare Pošalji komentar