Na današnji dan, 16. jul

1054 - Zbog sukoba oko pitanja da li rimski papa ima primat među hrišćanskim poglavarima, došlo je do raskola između rimske i carigradske hrišćanske crkve. Spor je kasnije doveo do "velike šizme" i stvorene su dve crkve - istočnopravoslavna i zapadna rimokatolička.

1533 - Prema naredbi španskog osvajača Fransiska Pizara (Francisco Pizarro), ubijen je car Inka Atahualpa, iako je dao traženi otkup - jednu sobu punu zlata i dve pune srebra.

1661 - Stokholmska banka izdala je prve papirne novčanice u Evropi.

1723 - Rođen je engleski slikar Džošua Rejnolds (Joshua Reynolds), jedan od najvećih portretista u istoriji slikarstva, prvi predsednik Kraljevske umetničke akademije (1768) i dvorski slikar od 1784. Izradio je oko 2.000 portreta i snažno uticao na generacije engleskih portretista.

1858 - Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, čuveni vojskovodja u ratovima 1912-18. Zaslužan je za pobede u Prvom balkanskom ratu nad turskom vojskom u bitkama kod Kumanova i Bitolja (1912), a u Drugom balkanskom ratu za uspeh u bici kod Bregalnice (1913) nad bugarskom vojskom. Za uspehe u Prvom svetskom ratu dobio je čin vojvode. Kao komandant Prve armije, 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd. Umro je 1945. godine u Beogradu i sahranjen je bez vojnih počasti.

1861 - Osnovano je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu.

1867 - Francuski vrtlar Žozef Monije (Joseph Monier) patentirao je u Parizu armirani beton.

1872 - Rođen je norveški istraživač Rual Amundsen (Roald) prvi čovek koji stigao na Južni pol (1911). Poginuo je u junu 1928. u avionskoj nesreći, pokušavajući da pronađe nestalu italijansku ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu.

1890 - Umro je švajcarski pisac Gotfrid Keler (Gottfried Keller) najveći pripovedač nemačkog govornog područja u Švajcarskoj ("Ljudi iz Zeldvile", "Ciriške novele", "Sedam legendi", "Epigram", "Zeleni Hajnrih", "Martin Zalander").

1896 - Umro je francuski pisac Edmon Gonkur (Edmond Goncourt) na čiju je inicijativu osnovano književno društvo koje od 1903. nosi ime braće Gonkur "Academie des Goncourt".

1917 - Osujećen je pokušaj boljševika da preuzmu vlast u Rusiji, Trocki je uhapšen, a Lenjin se povukao u ilegalu.

1918 - U Jekaterinburgu je ubijen poslednji ruski car Nikola II Romanov i članovi njegove porodice.

1925 - U Bagdadu je otvoreno zasedanje prvog izabranog parlamenta Iraka.

1935 - U Oklahoma Sitiju postavljen je prvi u svetu parking merač.

1945 - SAD su u pustinji Alamogordo, u državi Novi Meksiko, izvršile prvu probu atomske bombe, pod šifrovanim nazivom "Triniti".

1950 - Na stadionu "Marakana" u Rio de Žaneiru, Urugvaj je u finalu svetskog prvenstva pobedio Brazil sa 2:1, osvojivši drugi put svetski fudbalski šampionat. Utakmicu je pratilo 199.000 gledalaca.

1951 - Belgijski kralj Leopold III abdicirao je u korist sina Boduena (Baudouin).

1965 - Predsednici Francuke i Italije Šarl de Gol (Charles, Gaulle) i Djuzepe Saragat (Giuseppe) otvorili su 11,6 kilometara dug tunel ispod Mon Blana koji je povezao dve zemlje.

1969 - Američki vasionski brod "Apolo 11" lansiran je iz Kejp Kanaverala u istorijsku misiju ka Mesecu sa astronautima Nilom Armstrongom (Neil), Edvinom Oldrinom (Edwin Aldrin) i Majklom Kolinsom (Michael Collins).

1976 - Indonezija je anektirala bivšu portugalsku koloniju Istočni Timor kao svoju 27. pokrajinu.

1979 - Sadam Husein (Saddam Hušein) je postao predsednik Iraka.

1985 - Umro je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel (Heinrich Theodor Bol), dobitnik Nobelove nagrade za književnost ; 1972, najprevodjeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata ("Grupni portret s damom", "Mišljenje jednog klovna").

1989 - Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Od 1949. bio je dirigent Bečkog simfonijskog orkestra, od 1955. vodio je Berlinsku filharmoniju, a od 1956. do 1964. bio je direktor Bečke državne opere.

1990 - Na Filipinima je u zemljotresu poginulo više od 1.600 ljudi.

1995 - Umro je britanski pesnik Stefan Spender (Stephen). Na početku karijere nazvan je drugim Šelijem (Shelly) ("Dvadeset pesama", "Ruševine i viđenja").

1998 - Kosovski Albanci su u Prištini konstituisali paralelni kosovski parlament. Policija je, po naredbi srpskih vlasti koje su taj postupak smatrale nelegalnim, kao i majske izbore, zaposela prostorije i zaplenila dokumenta o radu parlamenta.

2000 - U Budimpešti je umro pesnik Djerdj Petri, jedan od najpoznatijih madjarskih disidenata za vreme komunističkog režima Janoša Kadara.

2001 - Predsednik Medjunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) od 1980. Huan Antonio Samaran (Juan Antonio Samaranch) penzionisan je, a potom imenovan za počasnog doživotnog predsednika MOK-a. Njega je nasledio belgijski hirurg Žak Rog (Jacques Rogge).

2001 - Kineski i ruski predsednici Djijang Cemin i Vladimir Putin potpisali su prijateljski pakt kojim su postavljeni principi partnerstva dve zemlje, a u funkciji zaštite njihovih interesa.

2003 - Vojnim pučem je svrgnuta vlada afričke ostrvske države Sao Tome i Principe dok je njen predsednik Fradike de Menezes bio u privatnoj poseti Nigeriji.

2004 - Na aerodromu u Tokiju uhapšen je bivši svetski prvak u šahu Bobi Fišer. U martu 2005. Fišer je otputovao na Island pošto je dobio državljanstvo te ostrvske zemlje i time izbegao deportaciju u SAD, koje ga traže više od deset godina zbog kršenja medjunarodnih sankcija prema bivšoj SR Jugoslaviji, gde je 1992. odigrao šahovski meč sa Borisom Spaskim.

2004 - Umro je Čarls W. Svini (Charles Sweeney) američki pilot koji je upravljao bombarderom koji je bacio atomsku bombu na japanski grad Nagasaki 1945. godine.

2005 - UNESCO je uvrstio Mostar (BiH) na listu svetske kulturne baštine.

2012 - Umro Džon Lord, bivši klavijaturista grupe Dip parpl (Deep Purple) i koautor nekih od njihovih najpoznatijih pesama ("Smoke on the Water"), imao je uspešnu i solo karijeru, a poznat je po muzičkoj fuziji roka i klasičnih i baroknih formi.

2014 - U Briselu je održana Donatorska konferencija za sanaciju posledica poplava u Srbiji i BiH u maju te godine.

2016 - Poginulo je 265 osoba, a više stotina ranjeno u sukobima u Ankari i Istanbulu kada je turska vojska pokušala je da preuzme vlast u zemlji i svrgne predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip).

2021 - U nezapamćenim poplavama u zapadnoj Nemačkoj i Belgiji poginulo je 196 ljudi.