13.07.2024.
0:00
Na današnji dan, 13. jul
1793. Ubijen Žan Pol Mara, jedan od glavnih vođa Francuske revolucije i lider montanjara. Ubistvo izvršila Šarlot Korde, četiri dana kasnije pogubljena na gijotini. 1822. U ratu Grčke za nezavisnost grčka vojska pobedila turske snage kod Termopilskog klanca.
1837. Kraljica Viktorija I preselila se u Bakingamsku palatu u Londonu, kao prvi britanski monarh koji će živeti u toj palati.
1878. Završen Berlinski kongres, na kom su evropske sile, Nemačka, Austro-Ugarska, Rusija, Engleska i Francuska, uspostavile novi odnos snaga na jugoistoku Evrope. Revidiran Sanstefanski mirovni ugovor Rusije i Turske, Srbija i Crna Gora stekle međunarodno priznanje i znatno proširile teritorije, a Austro-Ugarska dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu.
1919. Britanski vazdušni brod R34 sleteo u Norfolk i time završio prvi let preko Atlantika, od Britanije do SAD i natrag. Putovanje trajalo 182 sata efektivnog leta.
1930. U glavnom gradu Urugvaja Montevideu počelo prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu. Učestvovalo 13 timova, među njima jugoslovenski.
1941. U Crnoj Gori podignut ustanak protiv italijanskog okupatora. Najveći opštenarodni ustanak u okupiranoj Evropi od početka Drugog svetskog rata
1943. Pobedom sovjetske vojske okončana ključna faza Kurske bitke u Drugom svetskom ratu, najveće tenkovske bitke u istoriji, u kojoj je učestvovalo oko 6.000 tenkova. Nemci izgubili 2.900 tenkova, poginulo i ranjeno najmanje 230.000 vojnika.
1944. Sovjetske trupe počele, u Drugom svetskom ratu, ofanzivu na Pribaltik i zauzele grad Viljnus u Litvaniji.
1951. U Los Anđelesu umro austrijski kompozitor Arnold Šenberg. Začetnik Bečke atonalne škole, pobornik ekspresionizma u muzici i tvorac novog načina komponovanja, dodekafonije, bitno uticao na razvoj muzike XX veka.
1975. Iz Kejp Kanaverala u Floridi lansiran američki svemirski brod Apolo, koji je učestvovao u prvoj sovjetsko-američkoj misiji u svemiru.
1977. Zbog nestanka struje Njujork bio u potpunom mraku. Policija potom uhapsila 3.000 pljačkaša.
1985. Na stadionima u Londonu i Filadelfiji istovremeno održani humanitarni rok koncerti Live Aid, koje je organizovao Bob Geldof za pomoć gladnima u Africi. Prikupljeno više od 60 miliona dolara, a TV prenos koncerata pratilo je oko 1,5 milijardi gledalaca.
1985. Sovjetski atletičar Sergej Bubka postigao svetski rekord u skoku motkom, kada je u Parizu preskočio šest metara.
1992. Preuzimajući dužnost premijera Izraela, Jicak Rabin
izjavio da je spreman da poseti prestonice arapskih zemalja radi postizanja mira na Bliskom istoku.
1995. Na Cetinju pred oko 300 vernika proglašena autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, koju nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu.
1996. Održan festivala Love Parade. Oko pola miliona ljudi igralo ulicama Berlina uz tehno muziku. Najveći javni skup u tom gradu posle Drugog svetskog rata.
1999. Više hiljada iranskih studenata sukobilo se s policijom u centru Teherana protestujući zbog odluke vlasti o zabrani svih mitinga i nezvaničnih okupljanja.
2000. Policija UNNMIK-a saopštila da se tokom prvih šest meseci 2000. u regionu Kosova desilo više 1.900 incidenta, da je ubijeno osoba i da je izvršeno niz kriminalnih radnji, kao što su napadi, otmice, silovanja i podmetanja požara.
2001. Predsedenik Pakistana, general Pervez Mušaraf, stigao u Indiju na samit posvećen smirivanju odnosa ta dva nuklearno naoružana suseda.
2001. Kina osudila kinesko-američkog naučnika Lija Šaomina zbog špijuniranja u korist Tajvana i naredila njegovu deportaciju. SAD od Kine tražile da reši slučajeve i ostalih pet zatvorenih naučnika, državljana SAD.
2003. Kuvajtski emir, šeik Džaber al Ahmed al Sabah, doneo dekret kojim se odvaja mandat premijera od krune, prvi put otkad je Kuvajt stekao nezavisnost, 1961.
Komentari 0
Pogledaj komentare Pošalji komentar