Razno 0

09.06.2024.

0:00

Na današnji dan, 9. jun

1357 - U Pragu je počela izgradnja kamenog mosta preko reke Vltave koji je dobio naziv Karlov most po imenu tadašnjeg imperatora Nemačko-rimskog carstva i češkog kralja Karla IV. Prema predanju, datum početka izgradnje odredili su astrolozi.

Izvor: Beta

Na današnji dan, 9. jun
b92

Podeli:

1462 - Poslednji bosanski kralj Stjepan Tomašević, uzdajući se u pomoć hrišćanske koalicije, otkazao je danak turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije I Korvina (Matyias Corvin). Turci su 1463. osvojili Bosnu i pogubili kralja Stjepana.

1672 - Rodjen je Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki), car Rusije od 1682. do 1725, reformator države i društva. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture, organizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na ušću Neve 1703. podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

1781 - Rodjen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson (George Stephenson), konstruktor lokomotiva. U Njukaslu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva ("Locomotion") vukla je 1825. na pruzi Stokton-Darlington prvi putnički voz na svetu.

1815 - Završen je Bečki kongres koji je zasedao od septembra 1814, kada su ga sazvale velike sile da bi otklonile posledice Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u evropskim zemljama. Predstavnik Srba u Beču, prota Matija Nenadović, pokušao je preko ruskog cara Aleksandra I da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje, ali nije uspeo zbog protivljenja Austrije i Engleske.

1870 - Umro je engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens (Charles John Huffam Dickens), rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih i najčitanijih engleskih pisaca ("Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Stara prodavnica retkosti").

1874 - Umro je indijanski vojskovodja Kočiz (Cochise), poglavica apačkog plemena Čirikahua, vodja Indijanaca u borbama protiv belih doseljenika i američke vojske na jugozapadu SAD.

1875 - Na brdu Gradac kod Nevesinja izbio je jedan od prvih većih sukoba Hercegovaca sa Turcima u Bosansko-hercegovačkom ustanku (1875-78). Ustanak, nazvan "Nevesinjska puška", brzo se širio i za mesec dana zahvatio je i Bosansku krajinu.

1892 - Rodjen je američki kompozitor Kol Porter (Cole), autor popularnih šlagera, muzičkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji su preneti i na film.

1898 - Potpisan je sporazum kojim je Kina ustupila Velikoj Britaniji Hong Kong na 99 godina. Hong Kong je vraćen Kini 1. jula 1997. godine.

1914 - U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata je prenet u park na Studentskom trgu.

1923 - U Bugarskoj je državnim udarom oborena vlada premijera Aleksandra Stamboliskog, lidera Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske. Nekoliko dana posle prevrata, Stamboliski i njegovi saradnici su ubijeni.

1945 - Predsedništvo Antifašističkog veća narodnog oslobodjenja Jugoslavije (AVNOJ) donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela imovinu Trećeg rajha i državljana Jugoslavije koji su saradjivali sa okupatorom.

1945 - Jugoslavija je s Velikom Britanijom i SAD postigla sporazum kojim je Julijska krajina podeljena na dve okupacione zone - "A" i "B". Prva je potpala pod savezničku, druga pod jugoslovensku vojnu upravu.

1972 - Američki bombarderi su napali Hanoj i Hajfong. To je bilo najžešće bombardovanje Severnog Vijetnama od početka Vijetnamskog rata.

1991 - Od erupcije vulkana na planini Pinatubo na Filipinima poginulo je oko 100 ljudi, a 250.000 je ostalo bez domova.

1995 - Kolumbijska policija je uhapsila vodju kartela Kali Hilberta Rodrigesa Orehuelu (Gilberto Rodriguez Orejuela), šefa najvećeg svetskog sindikata droge.

1999 - Predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Time je okončan vazduhoplovni napad NATO na SRJ, a na Kosovu su, na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, rasporedjene medjunarodne snage, medju kojima je najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO-a. Sa povlačenjem vojske i policije, sa Kosova su počeli masovno da odlaze Srbi i Crnogorci.

1999 - Prema izveštajima državnih medija, više od 2.000 ljudi je ubijeno, a oko 5.000 ranjeno u napadu NATO na SR Jugoslaviju, koje je počeo 24. marta. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture.

2000 - Savet bezbednosti UN produžio je mandat mirovnim snagama UN na Kosovu, ne obazirući se na zahtev SR Jugoslavije da se te snage povuku.

2000 - Umro je američki vajar Džordž Sigal (George) jedan od najpoznatijih predstavnika pop-arta.

2003 - Papa Jovan Pavle II je petodnevnim boravkom u Hrvatskoj okončao stotu posetu nekoj stranoj zemlji.

2004 - Bivša kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir Lejla Zana iz Turske oslobodjena je posle deset godina provedenih u zatvoru zbog povezanosti sa kurdskim pobunjenicima.

2008 - Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) doputovao je u Sloveniju, predvodeći delegaciju svoje zemlje na samitu EU-SAD koji je održan na Brdu kod Kranja. To je bilo poslednje Bušovo putovanje u Evropu u svojstvu predsednika SAD.

2010 - Umrla je ruska balerina Marina Semenova, legendarna klasična plesačica iz sovjetskog doba.

2015. - Sud u egipatskom gradu u Port Saidu osudio je 11 osoba na smrtnu kaznu zbog izazivanja nereda nakon prvenstvene utakmice odigrane 2012. godine izmedju lokalnog El Masrija i El Ahlija, u kojima je poginulo 74 ljudi. Na 15 godina zatvora zbog izazivanja nereda osudjeno je i 40 osoba.

2019 - Vršilac dužnosti predsednika Kazahstana Kasim-Jomart Tokajev pobedio je na vanrednim predsedničkim izborima Izborni dan obeležili su protesti u Nursultanu i Almatiju i hapšenja oko 500 demonstranata.

0 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Upravo je započeo rat sa najopasnijom zemljom"

Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.

19:50

20.11.2024.

1 d

Podeli: