Na današnji dan, 1. jun

1479 - Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562 - Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1780 - Rodjen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Maria von Clausewitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.

1803 - Rodjen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka. Njegova dva glavna dela, opere "život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile su razvoj opere u Rusiji.

1839 - Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja od preuzimanja vlasti, knez je postao mladji sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivanja kneza Aleksandra Karadjordjevića i vladao je do smrti 1860.

1869 - Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i gradjanski brak.

1880 - U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1907 - Rodjen je engleski pronalažač Frenk Vitl (Frank Whittle), koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor.

1926 - Rodjena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson (Jean), poznata kao Merilin Monro (Marilyn Monroe), jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće"). Nadjena je mrtva 1962. godine.

1941 - Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944 - Jugoslovenski kralj Petar II Karadjordjević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

1946 - Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku (Ion Antonescu). Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II (Carol), proglasio se vodjom (Conducator) i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osudjen je na smrt i streljan.

1948 - Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1958 - General Šarl de Gol (Charles, Gaulle) postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1969 - Kandidat degolista žorž Pompidu (Georges Pompidou) izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol (Charles, Gaulle) podneo ostavku.

1973 - Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1973 - Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos (Papadopoulos) ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1980 - Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

1987 - U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami (Rashid).

1990 - Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje i o uništavanju hemijskog oružja do kraja 1992.

1993 - Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beogradjana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Puteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994 - Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994 - Armando Kalderon Sol (Calderon) postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije gradjanskog rata.

1997 - Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen (Jospin).

2000 - Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001 - Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2003 - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2006 - Umrla je Španska pevačica i glumica Rosio Hurado (Rocio Jurado) poznata kao "Velika mama" ili "Najveća".

2008 - Umro je Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent) jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka.

2012 - Posle više od 20 godina obnovljen je avionski saobraćaj izmedju Beograda i Splita, prekinut zbog raspada Jugoslavije i rata.

2013 - Umrla je velikanka srpskog tenisa Jelena Genčić, višestruka prvakinja bivše Jugoslavije u tenisu. U svojoj sportskoj karijeri trenirala je Moniku Seleš, Novaka Djokovića i Gorana Ivaniševića.

2017 - Američki predsednik Donald Tramp objavio je da se SAD povlače iz Pariskog sporazuma koji su decembra 2015. potpisale 194 države, 118 među njima ratifikovale, i koji se bavi globalnim zagrevanjem, jednim od najvećih problema savremenog sveta.

2022 - Na referendumu u Danskoj većina glasača se izjasnilo za napuštanje 30-godišnje politike ove zemlje da se ne priključi zajedničkoj odbrambenoj politici Evropske unije.