Na današnji dan, 17. maj

1395 - Poginuo je Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama. Prema nepouzdanim podacima, poginuo je kao turski vazal u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče na Rovinama. U narodnim pesmama idealizovan je kao uzor junaštva i zaštitnik sirotinje od zuluma i nasilja.

1510 - Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli (Botticelli). Njegova dela "Proleće" i "Rođenje Venere" smatraju se ovaploćenjem renesansnog duha. Po narudžbi Lorenca Medičija (Lorenzo Medici) prvi je među italijanskim slikarima uradio ilustracije za Danteovu "Božanstvenu komediju".

1749 - Rođen je engleski lekar Edvard Džener (Edward Jenner), pronalazač vakcine protiv velikih boginja.

1814 - Norveška je proglasila nezavisnost od Švedske i usvojila novi ustav.

1838 - Umro je francuski sveštenik i političar Moris de Taljeran Perigor (Maurice, Talleyrand, Perigord), jedan od najveštijih diplomata u istoriji. Zahvaljujući njegovoj veštini Francuska je, mada poražena strana, na Bečkom kongresu (1814-15) uspela da zadrži granice iz 1792.

1861 - Tomas Kuk (Thomas Cook) organizovao je prvi turistički "paket aranžman" u svetu, šestodnevno putovanje iz Londona u Pariz.

1866 - Rođen je francuski kompozitor i pijanist Erik Sati (Satie), autor "Gimnopedija". Poznat je postao skandalom koji je izazvao izvođenjem baleta "Parada" na tekst Koktoa (Cocteau) i sa scenografijom Pikasa (Picasso), koji je prikazan 1916. kao "kubistički manifest".

1900 - Rođen je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini). U Iran se vratio iz izbeglištva 1979. nakon što je u "islamskoj revoluciji" zbačen šah Reza Pahlavi, uspostavio teokratsku diktaturu i vladao Iranom do smrti 1989.

1903 - U Španiji je nacionalizovana imovina crkve i ukinute su crkvene škole.

1906 - Rođena je hrvatska pevačica Zinka Kunc, prvakinja Zagrebačke opere (1928-36) i solistkinja Metropoliten opere (1937-66).

1917 - U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljeni vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.

1939 - Švedska, Norveška i Finska odbile su Hitlerov predlog da potpišu pakt o nenapadanju. Pakt su potpisale Danska, Estonija i Litvanija.

1940 - Trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ušle su u Brisel.

1946 - Premijer Rumunije u vreme Drugog svetskog rata Mitri Antonesku (Antonescu) osuđen je na smrt i streljan zbog saradnje s nemačkim nacistima.

1949 - Velika Britanija je priznala nezavisnost Republike Irske i potvrdila pripadnost Severne Irske Ujedinjenom Kraljevstvu.

1954 - Vrhovni sud SAD osporio je propis iz 1896. da obrazovanje treba da bude "odvojeno ali jednako", čime je formalno odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

1965 - Prvi put je prenet TV program u boji iz Velike Britanije u SAD. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC "Novi pogled na staru Englesku" preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita "Erli Bird".

1973 - Specijalni komitet američkog Senata počeo je istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona (Richard Nixon) optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. Nikson je u avgustu 1974. dao ostavku, a predsednički položaj preuzeo je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford (Gerald).

1974 - U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.

1987 - Irački ratni avion "F-I Miraž" ispalio je dve "egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.

1997 - Loran Kabila (Laurent) je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo. Kabila je ubijen u pokušaju državnog udara u januaru 2001, a vlast je preuzeo njegov sin Žozef (Joseph).

1998 - Pripadnici separatističkog pokreta "Tamilskih tigrova" ubili su Sarodžinija Jogesvarana (Sarojini Yogeswaran), gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.

1999 - Izbore u Izraelu dobio je vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua (Netanyahu), lidera desničarskog Likuda.

2000 - Vlada Srbije preuzela je beogradski radio i televiziju "Studio B" upadom policije u redakcije. Vlasti su u narednim mesecima na različite načine onemogućavale rad nezavisnih elektronskih medija u Srbiji i istovremeno otvarale nove pod državnom kontrolom i kontrolom vladajućih partija.

2000 - U Indoneziji je održano prvo suđenje za kršenje ljudskih prava. U tom procesu 24 vojnika i civila optuženo je za ubistvo desetina seljaka u masakru u provinciji Aseh 1999.

2001 - Svih 30 putnika, uključujući i iranskog ministra saobraćaja Rahmana Dadmana i zamenike ministara iz njegove delegacije poginulo je kada se na severu Irana srušio ruski avio Jak-40.

2003 - U najvećoj poplavi u poslednjih 50 godina, koja je posle velikih kiša zadesila Šri Lanku, poginulo je oko 250 ljudi, oko 55.000 kuća je potpuno uništeno, a neka sela su zbrisana sa lica zemlje. Procenjeno je da je oko 150.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

2004 - Masačusets je postao prva američka država koja je dozvolila zaključenje braka sa osobom istog pola.

2006 - Umro je Kju Fojer (Cy Feuer) veteran holivudske produkcije i kompozitor.

2009 - Nakon parlamentarnih izbora u Kuvajtu u nacionalnom parlamentu će prvi put među 50 poslanika sedeti i četiri žene. Žene su u Kuvajtu 2005. godine dobile pravo da glasaju i da budu birane, a do sada nikada nisu bile poslanice.

2010 - Zvanični srednji kurs dinara prvi put je prešao 100 dinara za jedan evro, što je najniža vrednost od uvođenja evra 2002. godine.

2011 - Britanska kraljica Elizabeta druga doputovala je u istorijsku posetu Irskoj. To je prva poseta jednog britanskog monarha od kada je Irska osvojila nezavisnost od Londona 1922. godine.

2012 - Umrla je američka pevačica Dona Samer (Donna Summer) dobitnica pet Gremi nagrada. Obeležila je istoriju disko muzike hitovima "Bad Girls", "Last Dance" i "Hot Stuff", a njeni hitovi dominirali su top listama sedamdesetih godina prošlog veka.

2019 - Savet Evrope je usvojio deklaraciju kojom je Rusiji vraćeno pravo glasa oduzeto nakon pripajanja Krima 2014. godine.