Na današnji dan, 16. april

1828 - U Francuskoj, gde je boravio u dobrovoljnom egzilu od 1824, umro je španski slikar Fransisko de Goja (Francisco, Goya). Kao dvorski slikar napravio je čuvene portrete članova kraljevske porodice, dvorjana i uglednih ličnosti, a medju najpoznatije njegove slike ubrajaju se i "Odevena Maja" i "Gola Maja".

1844 - Rodjen je francuski književnik Anatol Frans (Francois-Anatole Thibault), član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. godine. ("Epikurov vrt", "Zločini Silvestra Bonara", "Pobuna andjela").

1850 - Umrla je francuska vajarka Mari Tiso (Marie Tussaud), koja je 1802. osnovala londonski Muzej voštanih figura.

1856 - Usvojena je Pariska deklaracija o pomorskom pravu za vreme rata.

1859 - Umro je francuski političar i istoričar Aleksis Klerel Tokvil (Alexis Clerel Tocqueville), čije delo je imalo značajan uticaj na razvoj gradjanske demokratije ("Američka demokratija").

1867 - Rodjen je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt (Wilbur Wright) koji je 1903. s bratom Orvilom (Orville) izveo prvi let avionom. Let je trajao 59 sekundi, a avion je preleteo 285 metara. Braća Rajt osnovali su 1909. kompaniju za proizvodnju aviona.

1872 - Rodjena je srpska slikarka nemačkog porekla Beta Vukanović. Bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".

1879 - Umrla je Berandet Subiru, čija je "vizija Device Marije" prethodila stvaranju svetilišta u Lurdu u Francuskoj.

1889 - Rodjen je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin. Karijeru je napravio u SAD, a 1952. emigrirao je u Švajcarsku gde je umro 1977. godine. Tokom 40 godina snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. je dobio Oskara za životno delo. ("Svetlosti velegrada", "Moderna vremena", "Veliki diktator", "Svetlosti pozornice").

1922 - Nemačka i SSSR potpisali su Rapalski ugovor kojim je Nemačka priznala Sovjetski Savez i kojim su obnovljeni diplomatski i trgovinski odnosi.

1940 - Rodjena je danska kraljica Margareta II. Kraljica je postala 1972. i bila je prva žena koja je nakon 600 godina sela na danski presto.

1944 - Saveznička avijacija bombardovala je Beograd u Drugom svetskom ratu. Poginulo je više od 1.200 ljudi, više hiljada je ranjeno i povredjeno, a razoreno je 600 zgrada.

1945 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u nemački grad Nirnberg.

1947 - U luci Teksas u SAD poginulo je 580 ljudi od eksplozije francuskog broda s amonijum-nitratom, komponentom veštačkog djubriva, posle čega su požar i eksplozije zahvatili lučka skladišta nafte.

1948 - U Parizu je osnovana Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OEEC).

1964 - Devetoro ljudi u Britaniji osudjeno je na kazne zatvora od 25 do 30 godina zbog učešća u "velikoj pljački voza" 1963. Jedan od glavnih aktera "pljačke stoleća" Ronald Bigz uspeo je da pobegne iz zatvora i da stigne u Brazil, gde je živeo do maja 2001. kada se predao Skotland Jardu.

1970 - Pod lavinom koja je zatrpala dečji sanatorijum u mestu Salanš u francuskim Alpima, poginule su 72 osobe.

1975 - Umro je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan (Servepalli Radhakrishnan), predsednik Indije od 1962. do 1967.

1982 - Britanska kraljica Elizabeta proglasila je novi Ustav Kanade, na osnovu kojeg su prekinute poslednje kolonijalne veze te države s Velikom Britanijom.

1988 - U Tunisu je ubijen vojni komandant Palestinske oslobodilačke organizacije, Halil al Vazir (Khalil, Wazir) - "Abu Džihad" (Jihad).

1992 - Košarkaši beogradskog Partizana postali su prvaci Evrope pobedom u Istanbulu nad Huventudom iz Barselone sa 71:70 (40:34).

1996 - Bivšeg premijera Italije Betina Kraksija (Bettino Craxi) sud je, na osnovu optužnice koja ga je teretila za korupciju, osudio u odsustvu na osam godina i tri meseca zatvora. Kraksi je pobegao u Tunis gde će ostati do smrti.

2001 - Bivši predsednik Filipina Džozef Estrada predao se antikorupcijskom sudu koji je izdao nalog za njegovo hapšenje zbog korupcije i lažnog svedočenja. Estrada se povukao s mesta predsednika 20. januara pod pritiskom uličnih demonstracija i vojske.

2002 - Holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli su ostavke. Pad vlade izazvao je zvanični holandski izveštaj o Srebrenici, u kojem je ocenjeno da holandske mirovne trupe i UN snose deo odgovornosti za pad te enklave (juli 1995) u ruke Vojske Republike Srpske (VRS) i masakr 7.500 Muslimana.

2003 - U Beču je uhapšen Dragan Nikolić - "Gagi" i izručen vlastima u Srbiji. Nikolić je u odsustvu osudjen na 15 godina zatvora kao saizvršilac u ubistvu vodje paravojne formacije Željka Ražnatovića - "Arkana".

2008 - Američki matematičar i meteorolog Edvard Lorenc (Edward Lorenz), idejni tvorac teorije haosa i "Efekta leptira", umro je u 91. godini. Lorenc je utvrdio da i vrlo male razlike u jednom dinamičkom sistemu, poput atmosfere, mogu da izazovu ogromne promene. Govoreći o prirodi klime, Lorenc je u studiji iz 1972. godine za "Efekat leptira" naveo: "Ako leptir mahne krilima u Brazilu, to može da izazove tornado u Teksasu".

2008 - Umro je Oli Džonston (Ollie Johnston), poslednji iz legendarnog tima stvaralaca klasičnih crtanih filmova studija Volta Diznija "Snežana i sedam patuljaka", "Fantazija" i "Bambi". Bio je jedan od glavnih crtača "Alise u zemlji čuda", "Pepeljuge", "Uspavane lepotice", "Petra Pana", "Meri Popins" i "Knjige o džungli".

2014 - Potonuo je južnokorejski trajekt sa 476 putnika, uglavnom učenika srednje škole. Spasle su se 172 osobe, od kojih 13 članova posade.

2017 - U Turskoj je na referendumu promenjen Ustav i uveden predsednički sistem vlasti.

2019 - Egipatski parlament izglasao je ustavne amandmane kojim se omogućuje produženje mandata predsednika Abdela Fataha al Sisija do 2030. godine.

2023. Nemačka je ugasila poslednja tri aktivna nuklearna reaktora, uz obrazloženje da se rizici nuklearne energije ne mogu kontrolisati, da okončanje korišćenja nuklearne energije čini zemlju sigurnijom i izbegava dalje stvaranje nuklearnog otpada.