Gruhonjić priznao: Aleksandar Vučić je najveća brana vojvođanskom separatizmu

"Da se razumemo: Vojvodina je deo Srbije, ali nije Srbija; insistirati na tome nije nikakvo antisrpstvo. A kada je o vremeplovu reč, zašto bismo se vraćali u 1988. godinu? Zašto ne bismo otišli malo dublje u prošlost i dobro porazmislili o tome da li nam je ujedinjenje sa Srbijom uopšte i bilo potrebno?

Vučić neće trajati večito, a vojvođansko pitanje će se pre ili kasnije vratiti u središte javne pažnje. Namerno kažem vojvođansko, a ne autonomaško pitanje, jer je priča o autonomiji potpuno passe. Autonomija više nije dovoljna, pa se u formulaciji problema mora insistirati na vojvođanskom pitanju. To se pitanje mora zaoštriti, a politički asortiman proširiti. Pojava, dakle, vojvođanskih separatista mora biti sasvim normalna stvar. Politički ideal nezavisne države Vojvodine je legitiman – posebno je pitanje da li je i realan – pa i zagovornicima ove opcije mora biti omogućeno da se, pod istima uslovima kao i autonomaške i neautonomaške opcije, nadmeću za podršku građanstva".

Printscreen

"Dve stvari pogoduju rečenom zaoštravanju. Prva je propast srpskog velikodržavlja. Dvadeseti vek je pokazao da je Velika Srbija nemoguć projekat, da je veoma destruktivan i da od njega treba odustati. Kao, uostalom, i od njegovog erzaca tzv. srpskog sveta. Pitanje, dakle, nije kolika, već kakva Srbija. Druga stvar se tiče ideološkog oslonca Velike Srbije, srpskog nacionalizma. Etnički ustrojen, agresivan i potpuno kompromitovan, srpski nacionalizam ne može biti temelj za buduće političko delanje.

Njega u životu još održava Kosovo, ali mu politički realizam smanjuje uticaj. Nakon Vučićevog despotizma, ozbiljna debate treba da se povede i o srpskoj crkvi, pošto je ona jedna od ključnih prepreka u konstituisanju Srba kao moderne građanske nacije. U budućoj reorganizaciji države, crkvu treba vratiti tamo gde joj je i mesto – u privatnu sferu. Ona je važna za verski identitet građana, ali ne i za njihov nacionalni identitet. To što srpska crkva sebe postulira kao nacionalnu instituciju govori o njenim političkim ambicijama, pa se sa njom mora voditi oštra politička borba. A to je nešto čemu jad od političkih aktera u Srbiji izgleda da nije rad.

Svedena na severnu Srbiju, Vojvodina se praktično izgubila iz javnog govora. To što se o njenim nadležnostima javno ne govori, to ne znači da je Vojvodina nestala kao autonomaška, republikanska ili indipendentistička politička preferencija. Kao takva, ona će preživeti naprednjake, ali je za njen delatan i institucionalan život potrebno mnogo više od puke smene na vlasti", deo je sramnog teksta koje plasira Gruhonjić.