Šta ostaje iza opozicije? Kako će vas pamtiti?

Ko je beše Miketić? Onaj što je malo orgijao, malo se drogirao.

Ko je beše Đilas? Onaj što se nakrao, nama poznatih 619 miliona. Ali ko zna koliko toga još ima.

Ko beše Marinika? Ona što se družila sa kriminalcima, štrajkovala glađu, podrivala na nasilje?

Kako će se pamtiti Lazović? Kao bahati opozicionar koji je samo kukao, a imao pare da ide na Zanzibar u sred zime?

Pitaće se možda neko nekada za deceniju ili dve, ko beše Ponoš? Onaj NATO general?

Da li će biti upamćeni po radu i rezultatima ili po računima na Mauricijusu i u Švajcarskoj?

Da li ćete biti upamćeni po dobročinstvu, odbrani nacionalnih interesa i svog naroda ili će vas pamtiti po tome što tvrdite da se u Srebrenici dogodio genocid, dok branite Severinu?

Da li će vas pamtiti po borbi za prosperitet ili težnji da zaustavite napredak Srbije po svaku cenu?

Da li ste na posao dolazili sa idejama da stvarate ili idejama da kradete?

Kako je to tužno, nijedna pohvala, lepa reč, rezultat za vama. Kako je to poražavajuće, toliko vike i dreke, a pitanje je da li vas i sada poimence mnogi znaju. I sada oni koji nemaju veze sa politikom kazu: "mi i ne znamo ko je opozicija?"

Baš greota što opoziciju sva ta mržnja nije naterala da nešto stvori. Šteta, neće vas pamtiti po sazidanom, zasađenom, po napisanom.

Neće vas pamtiti po velikim delima već po sitnim prozivkama i uvredama. Neće se pamtiti ljudi već vreme vašeg divljaštva. U foteljama biti nećete. Stideće vas se i oni koji vas poznaju i oni koji vas ne poznaju. Šteta. A mogli ste, kao i svaki čovek, da imate ideje i planove, viziju i da pomognete i doprinesete možda nečemu.

Ovako. Ne znaju vas današnje generacije ni kome pripadate, ni koje stranke vodite, ni ko je sa kim. A buduće generacije vas se neće ni sećati. Žali Bože bitisanja bez reda i cilja.

"Ne žalimo za stvarima koje smo uradili na smrtnoj postelji, nego za stvarima koje nismo uradili." A srpska opozicija, nije uradila ama baš ništa.