Savet EU: Otvaranje Klastera 3 sa Srbijom će se razmatrati

Međutim, kako je navedeno, pitanje otvaranja tog klastera razmotriće se na osnovu daljeg napretka, posebno u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom.

"Savet prihvata procenu Komisije da Srbija održava svoj nivo spremnosti za početna merila u Klasteru 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Savet će se vratiti na pitanje otvaranja Klastera 3 na osnovu značajnog daljeg napretka Srbije, posebno u skladu sa oblastima pomenutim u paragrafu 29 i u skladu sa pregovaračkim okvirom", navodi se zaključcima.

U paragrafu 29 precizira se da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom nastaviti da određuje ukupan tempo pristupnih pregovora i pozdravlja ukupan napredak koji je postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima, pri čemu su otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja i dva poglavlja privremeno zatvorena.

U nacrtu se navodi i da Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i njegov implementacioni aneks moraju u potpunosti da se poštuju i primene "što je pre moguće bez preduslova", kao i sve obaveze u vezi sa EU, zajedno sa ostalim nerešenim obavezama postignutim u dijalogu, uz posredovanje EU.

• Ko će sledeći u EU?
• Potpisano u EU; Srbija se poziva
• Srbija bi uskoro mogla da postigne napredak u pregovorima

Ističe se da to uključuje formiranje Zajednice srpskih opština na osnovu nacrta statuta koji je stranama predstavio posrednik EU.

Od Beograda se očekuje da pokrene priznavanje prištinskih dokumenata i simbola, a predviđeno je i da se status struktura i službi koje podržava Beograd reši u skladu sa sporazumima postignutim u dijalogu uz posredovanje EU i u skladu s "prištinskim zakonima".

Navodi se da je Savet uzeo u obzir poziv Beograda na učešće Srba na izborima na KiM i njihovu reintegraciju u prištinske institucije i očekuje blagovremena i brza reintegracija, kako se navodi, bez ikakvih preduslova Beograda, u skladu sa sporazumima iz dijaloga i uz puno poštovanje prištinskog pravnog okvira.

Beograd i Priština pozivaju se da nastave stalne napore za deeskalaciju, uzdrže se od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle da dovedu do tenzija i nasilja i izbegavaju retoriku koja izaziva podele.

• Pismo je poslato; Grci će stati uz Srbiju
• Žiofre: Cilj Srbije da uđe u EU do 2026. ambiciozan, ali ostvariv

Takođe se osuđuju dešavanja u AP KiM 29. maja 2023. i poručuje da nema opravdanja za nasilje. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere da se počinioci napada iz 2023. godine uhapse i "hitno privedu pravdi".

Podseća se da su merila poglavlja 35 u pristupnim pregovorima Srbije izmenjena kako bi odražavala njene obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa.

Pozdravlja se to što je Srbija potvrdila integraciju u EU kao svoj strateški cilj, ali se navodi da je važno da Srbija pokaže snažnu političku volju i doslednost u sprovođenju reformi u vezi sa EU, kao i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU.

Savet ohrabruje Srbiju da pokaže više političke volje daljim ubrzavanjem reformi i postizanjem konkretnih i opipljivih rezultata o osnovama, posebno time što će nastaviti da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23. i 24. o vladavini prava.

Što se tiče ekonomskih kriterijuma, pozdravlja se dobar nivo pripremljenosti Srbije za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije i ohrabruje Srbija da nastavi sa naporima da unapredi svoje kapacitete da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim silama unutar Unije i da sprovede neophodne strukturne reforme.

"Savet takođe pozdravlja pojačanu saradnju Srbije sa EU, posebno strateško partnerstvo o održivim sirovinama", navodi se u dokumentu.

Srbija se pohvaljuje zbog njenog "značajnog doprinosa" upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU i naglašava potreba za daljim napretkom u procedurama za dobijanje azila i potpunom uskladjivanju sa viznom politikom EU.

Pozdravlja se i to što je Srbija zadržala svoju posvećenost u nizu inicijativa za regionalnu saradnju i ohrabruje da dalje jača dobrosusedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu.

Ističe se i značaj "smislene regionalne saradnje" u rešavanju ratnih zločina na nacionalnom nivou, preostalih slučajeva nestalih osoba i pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove i ocenjuje da "ne bi trebalo da postoji podrška osudjenim ratnim zločincima niti veličanju ili negiranju njihovih zločina".

Kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), ponavljaju se "snažna očekivanja" Saveta da Srbija pojača napore ka potpunom usklađivanju sa stavovima EU o ZSBP i restriktivnim merama, uključujući Rusiji i Belorusiji, kao "pitanje od najvećeg prioriteta".

Istovremeno se pozdravlja humanitarna i druga pomoć Srbije Ukrajini i ohrabruje Srbija da nastavi dobru saradnju sa EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU.

U zaključcima se Srbija poziva da nastavi da posvećuje posebnu pažnju punom poštovanju osnovnih prava, izražava zabrinutost zbog, kako se tvrdi, nedostatka napretka u unapređenju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a navodi se i da izborni proces zahteva opipljiva poboljšanja i dalje reforme, u kontekstu izveštaja OEBS/ODIHR-a.

Zaključci o proširenju Saveta EU za opšte poslove, pored Srbije, obuhvataju i ostale partnere sa Zapadnog Balkana, kao i Tursku, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.

Ove zaključke bi trebalo da podrže i lideri EU na sastanku Evropskog saveta 19. decembra u Briselu.