"Prevaranti i budale"

Kolumnu prenosimo u celosti:

Hajde da i mi, poput RTS-a, citiramo Finkelštajna, koji je najtačnije objasnio politiku, odnose u njoj, borbu između raznih opcija, besmrtnom rečenicom: "Prevarant uvek pobeđuje budalu".

Drugim rečima, kada kreneš da se baviš tom rabotom, politikom, moraš dosta brzo da odlučiš šta ćeš da budeš. Prevarant, ili budala.

I to zna svako, osim Dragana Đilasa, koji stalno pokušava da bude ono prvo, svaki put ispadne ono drugo, i jedini je primer u kojem budala pobedi prevaranta, pobedivši, tako, sebe samog, sobom samim. Rezultat te epske unutrašnje borbe: on nikada ne zna baš šta je - ono što bi hteo, ili ono što jeste - dok je, nama, sve jasno.

Elem, danima je drug Đilas tvrdio da je, posle rušenja mosta u Đenovi (2018), "odmah uhapšeno 50 ljudi", dok kod nas, šest dana posle nesreće u Novom Sadu, organi otežu, nikome lisice nisu stavili, nikoga u tamnicu bacili, a bogami je streljanje izostalo (prim. aut. nije ovo poslednje Đilas rekao).

E, sada, kako su to Italijani odmah skembali njih 50 (uzeli deset radnika, deset inženjera, deset političara… onako, rendom); da nije, možda, Đenova u Severnoj Koreji; kako ih nađoše, pedeset komada, tako brzo; da nije logor osnovan, odmah posle pada mosta, pa trpaj unutra sve redom; koji organi, u Italiji, i inače to tako rade, k’o inkvizicija…

Sve to padne čoveku na pamet, kada pročita šta Đilas priča, pa ode malo na net i proveri.

Dosta nezgodno ta provera ispadne za onoga ko pokušava da bude prevarant.

Zato što pokaže da su prvi mogući krivci, njih šestoro (6, ne 50), uhapšeni 2020. - dve godine posle nesreće.

Da je suđenje počelo 2022, četiri godine posle nesreće, i da je, na kraju, optužnicom obuhvaćeno 59 lica, ali nisu svi uhapšeni.

Na kraju, da suđenje još traje.

I kada sve to čovek vidi, pa i objavi, na sajtu Euronews, drug Đilas opet pokuša da bude prevarant, i ponovo postane ono drugo, što ga dosta zbunjuje, godinama već.

Elem, ode na N1, koja i ne radi ništa drugo, nego pokušava da objasni i opravda njegove brilijantne brljotine.

I tu, na toj TV, kaže: “Gospođo Vučinić, pa posle nesreće u Đenovi je optuženo 59 ljudi, a ne šest, kako kažu SNS botovi”.

Gospođa Vučinić na to kaže jedno kratko: "Da", i nastavi, da se pravi, onako, dosta luda, pred umišljenom veličinom.

Nije to težak posao, naročito kada tu veličinu ne pitaš šta to tačno priča i zašto je, do juče, pričao nešto drugo.

I da li, kada kaže - odmah - to, u njegovom mašinskom mozgu, znači - za četiri godine.

I da li, kada kaže - uhapšeni, odmah - to znači - optuženi, posle četiri godine.

Da li je pedeset optuženih isto što i pedeset uhapšenih, ili je pedeset uhapšenih isto što i šestoro uhapšenih, posle dve godine.

Posebno, da li bi da, u ovoj zemlji, uspostavi, takvim izjavama, sistem koji postoji u Italiji, ili onaj u Severnoj Koreji.

Svašta je mogla gospođa Vučinić da ga pita, ali nije, lakše joj je bilo da sajt Euronews-a bude botovski. To što smo, vrlo precizno, pravili razliku između termina "uhapšeni" i "optuženi", a ne k'o Đilas, nema veze.

No, kako gđu Vučinić dugo poznajem, verujem da joj nije to bila namera, nego je, prosto, pustila prevaranta da, po ko zna koji put, ispadne budala.