Sramno ponašanje Mile Pajić i NVO aktivista na protestu: Dok su se sahranjivala deca oni se smejali VIDEO

Dok su se nastradala deca sahranjivala, NVO aktivisti i predstavnici opozicije su ispred Gradske kuće priredili neukusni performans. Uz pevanje pesme "Danas nam je divan dan", predvođeni Milom Pajić koja je provocirala masu uz psovke i potpuno neprimereno smejanje, ti aktivisti su potpuno ignorisali duboku bol porodice i građana. Ovaj bezosećajni čin na dan žalosti odbio je svakog razumnog čoveka od podrške ovakvim aktivnostima, pokazujući još jednom da opozicioni protesti, umesto dostojanstvenog obeležavanja tragedije, prerastaju u neprimerenu predstavu.

Tragedija koja je pre nekoliko dana potresla Novi Sad, kada je na Železničkoj stanici pala nadstrešnica i odnela 14 života, od kojih su mnoga bili mladi, pretvorena je u nešto skandalozno. Umesto dostojanstvenog odavanja pošte nastradalima i saosećanja sa porodicama koje su izgubile svoje najmilije, određene grupe su iskoristile tragičan događaj za još jedan napad za ispunjavanje svojih političkih ciljeva. Ovog puta, scene koje su se odigrale na protestu ispred Gradske kuće u Novom Sadu prevazilaze granice pristojnosti.

Odmah nakon tragedije, aktivisti iz redova nevladinih organizacija i prozapadne opozicije su izašli na ulice, ali ne u znak solidarnosti i žalosti. Umesto toga, usledile su jezive scene – od izlivanja cisterne pune fekalija ispred Gradske kuće, do fizičkih obračuna i demoliranja objekata. Na čelu ovih aktivnosti bili su dobro poznati aktivisti poput Marinike Tepić, Mirana Pogačara, Mile Pajić i Ivana Bjelića, koji svaku tragediju koriste kao priliku za svoju političku agendu, zaboravljajući da njihovi postupci sve više odbijaju narod koji ne želi da bude deo tog destruktivnog spektakla.

Međutim, najskandalozniji trenutak protesta bio je performans koji je izvela Mila Pajić, koja se pojavila u stanju koje je i više nego skandalozno, igrajući, psujući i pevajući pesmu "Danas nam je divan dan", istog dana kada su dve mlade devojčice koje su stradale u nesreći ispraćene na večni počinak. Toj nezamislivoj predstavi pridružila se i grupa mlađih učesnika, koji su, činilo se, došli samo radi zabave, apsolutno nesvesni težine situacije i gubitka života. Za njih je protest izgledao kao prilika za ispoljavanje besa, smejuriju i paradu koja je više ličila na veselje nego na znak solidarnosti sa porodicama nastradalih.