Predsednik Srbije završio učešće na samitu u Budimpešti: Mnogi iščekuju poteze Bele kuće

Premijer Mađarske Viktor Orban večeras se u Budimpešti ponovo založio za prekid vatre u ratu Rusije i Ukrajine i za definisanje ciljeva Zapada u tom sukobu.

Na konferenciji za novinare na kraju petog samita Evropske političke zajednice, Orban je rekao da među evropskim liderima nema jedinstvenog stava o tom ratu, ali da su "oni koji žele mir sve brojniji".

"Mi Evropljani smo ušli u taj rat bez definicije pobede, a onda ne znate ni koliko dugo ćete se boriti. Nikada nismo pojasnili da li Krim treba da bude vraćen, da li treba postaviti zastavu NATO-a na Krimu. Treba da postavimo pitanje šta želimo da postignemo, šta je za nas pobeda i da utvrdimo gde smo sada", kazao je Orban.

Na kraju samita koji je okupio najviše zvaničnike Evropske unije i lidere 47 evropskih zemalja, Orban je naveo da trenutno između Rusije i Ukrajine nema komunikacije, koju je opisao kao "prvi preduslov mira".

"Komunikacija je prvi preduslov mira. A preduslov komunikacije je prekid vatre. To je logika. Ja se zalažem za prekid vatre koji bi omogućio prostor i vreme da zaraćene strane uspostave komunikaciju i da počnu pregovore o miru. Zalažem se za prekid vatre, jer je to prvi korak ka miru", dodao je.

Orban je rekao i da su "ljudi u Evropi sve manje i manje skloni da finansiraju taj rat jer ne razumeju do kraja šta je njegova svrha".

"Niko ne može da garantuje koliko će rat trajati, ni da li će sankcije (koje smo uveli Rusiji) biti delotvornije, jer nisu efikasne kao što se očekivalo", kazao je Orban.

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da Evropa ne može da očekuje da je štite samo SAD, već da mora i sama postati ''značajan igrač u pregovorima koji određuju budućnost i procesima pred njom''.

Govoreći zajedno sa albanskim premijerom Edijem Ramom na konferenciji za novinare nakon Samita Evropske političke zajednice u Budimpešti, Orban je rekao da su evropski mir, stabilnost i prosperitet ugroženi i kao glavne probleme naveo rat u Ukrajini ''koji ulazi u treću godinu'', sukobe na Bliskom istoku i severnoj Africi, ilegalne migracije i zastoj i fragmentisanje globalne ekonomije, prenosi mađarski portal Indeks.

Orban je naveo da je Mađarska uvela sistem za koji veruje da je jedino rešenje za migraciju, odnosno da nikome nije dozvoljeno da uđe dok se zahtev za azil ne proceni. Dodao je da nije čuo ni jedan predlog koji bi dao rešenje van ovog modela, i istakao da to otežava zakonodavstvo, a da je Mađarsku zbog toga osudio Evropski sud pravde.

Naveo je da kad je mađarska 2015. počela sa izgradnjom ogradi na granicama to smatrano ''kapitalnim zločinom'', dok sada, kada i druge zemlje grade ograde, to se ne smatra krivičnim delom.

''Mađarska je zbog toga osuđena na Evropskom sudu pravde, iako štitimo ne samo Mađarsku, već i celu Evropu. Naravno, ni posle toga nećemo nikoga pustiti unutra, ovo je sledeći korak pobune. Nema drugog rešenja, osim da se mnoge zemlje pobune i kažu da je dosta, hoćemo da zaštitimo naše građane, niko ne može da uđe bez naše dozvole. Ja sam jedini premijer u Evropi koji je preživeo migracionu krizu. Za to postoji samo jedan razlog: uvek sam ostao na strani naroda. To znači sigurnost, znači zaštitu granica, značii čuvanje osećaja doma, oni koji to ne rade, propadaju'', rekao je Orban.

Mađarski premijer je rekao da su se američko-mađarski odnosi poslednjih godina dosta pogoršali i daje potrebno njihovo korigovanje, kao i da postoje i planovi ekonomske prirode. ''Verujem da zajedno možemo da damo bolje odgovore na ove opasnosti, bolje nego pojedinačno. Svi su shvatili da nema vremena za gubljenje. Jedno poglavlje je zatvoreno američkim izborima, svet će se promeniti brže nego što se misli'', rekao je Orban. On je istakao da su pred Evropom velika pitanja - ''Rat ili mir, migracija ili zaštita, blokade ili povezanost, pokoravanje ili evropski suverenitet''. '

'Nisu donete nikakve formalne odluke, ovo su bile konsultacije, sumiranje mišljenja, bilo je dosta različitih. Sagalsili smo se da treba reagovati na američke izbore, dolaze velike promene'', rekao je Orban.

Albanski premijer Edi Rama zahvalio je, kako je rekao, ''crnoj ovci Evrope'' Orbanu na organizaciji skupa u Budimpešti, rekavši da je na Samitu bilo posebne energije i da je moglo da se ''slobodno razgovara''. Rama je rekao da ostaje ''tragični optimista'' po pitanju budućnosti Evrope i Albanije, kojoj je, kako je rekao, mesto u Evropi, ocenivši da su se izgledi Albanije po tom pitanju popravili zahvaljujući, između ostalog, i mađarskom predsedavanju EU.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da ne postoji razumno objašnjenje za dugoročno blokiranje procesa članstva zemlje u EU.

"Ne postoji razumno objašnjenje za dugoročno blokiranje procesa članstva u EU Turskoj, koja daje značajan doprinos dobrobiti i bezbednosti kontinenta", rekao je turski lider.

Prema njegovim rečima, puno uključivanje Turske u odbrambene napore EU neophodno je za mir i bezbednost u Evropi.

On je ocenio da nastavak sukoba u Ukrajini ostavlja sve manje prostora za diplomatiju. Takođe je naveo da genocid koji traje već godinu dana u Gazi je zajednička sramota čovečanstva i da je neophodan hitan prekid vatre.

"Ovome se dodaju nemoralni i nezakoniti napadi na Zapadnu obalu i Liban. Uzimajući u obzir gubitak od skoro 50 hiljada života, neophodno je odmah obezbediti prekid vatre i izvršiti pritisak na Izrael da obezbedi da dovoljno humanitarne pomoći stigne u region", istakao je Erdogan i dodao da "oni koji bezuslovno podržavaju izraelsku agresiju treba da znaju da su postali saučesnici u počinjenim zločinima".

On je pozvao sve zemlje koje još nisu priznale Palestinu da to učine kako bi "doprinele globalnoj pravdi i miru".

Aleksandar Vučić obratio se medijima iz Budimpešte gde je, osim o aktuelnim međunarodnim političkim temama, govorio i o neredima koji su se u utorak dogodili u Novom Sadu.

Rekao je da su njegove poruke u Novom Sadu bile miroljubive, da su ljudi dostojanstveno prihvatili tragediju, što se ne može reći za političare. 

Naglasio je da očekuje krivičnu odgovornost za tragediju. 

Više o tome čitajte OVDE. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se u popodnevnim satima iz Budimpešte gde učestvuje na Samitu Evropske političke zajednice.

Više o tome čitajte OVDE. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučič sreo se sa predsednicom Vlade Kraljevine Danske Mete Federiksen.

"Sa predsednicom Vlade Kraljevine Danske @mette o aktuelnim evropskim dešavanjima, unapređenju bilateralne saradnje i putu Srbije ka EU. Ponovio sam da su uspostavljanje mira i donošenje strateških odluka od ključnog značaja za prosperitetniju budućnost našeg kontinenta.

Srbija je posvećena svom evropskom putu kao i zajedničkom radu na rešavanju svih izazova sa kojima se Evropa danas suočava", napisao je Vučić na Instagramu. 

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Budimpešti, gde se obratio na Samit Evropske političke zajednice.

Vučić je pred 46 lidera istakao da mu nije lako da govori nakon prethodnih govora.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i predsednik Kipra Nikos Hristodulides sastali su se danas na marginama samita u Budimpešti, saopštili su kiparski zvaničnici.

Fotografije objavljene sa tog susreta pokazuju Erdogana i Hristodulidesa kako sa ostalim zvaničnicima sede oko niskog stočića za kafu u konferencijskoj sali, preneo je Rojters. Zamenik portparola kiparske vlade Janis Antoniou naveo je na platformi Iks da susret nije bio planiran.

On je oceno da je reč o "retkom i neobičnom susretu tradicionalnih neprijatelja".

Neformalnom susretu Erdogana i Hristodulidesa na marginama samita u Mađarskoj prisustvovao je i turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, dok su im se kasnije pridružili premijeri Grčke i Albanije, Kirijakos Micotakis i Edi Rama.

Susreti između lidera Turske i Kipra se retko dešavaju, a dve zemlje nemaju diplomatske odnose, zbog sukoba između kiparskih Grka i Turaka koji traje decenijama i podele tog ostrva. Zvaničnici u Atini su rekli da je diskusija bila usredsređena na predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama i međunarodne događaje.