Fenomen opozicije: Promena fokusa

Opozicija izlazi na ulice, traži promenu vlasti putem nasilja, ruši, vređa, uništava prestonicu paralelno u istoj godini iznoseći netačne tvrdnje da je došlo do krađe izbora. I to izgleda ni manje ni više nego dva puta. Jer opozicija ubedljivo gubi i 17. decembra 2023. godine i 2. juna 2024. godine na izborima. Ne menja se ništa. I dalje niko od njihovih lidera nije izašao sa idejom i planom, programom ili imenom svojih kolega koji ih preporučuju.

Ali menja se fokus opozicije.

Na ulici ostaju sve vreme, samo razloge zbog čega su tu menjaju. Onako, bez reda i plana, baš kakva im je i nazovi politika. Nije važno zašto, kome se gura na taj način prst u oko, da li se razbija i vređa, da li na taj način stradaju nevini i postaju targetirani zbog kontinuiteta širenja mržnje i panike putem društvenih mreža, na kojima danas može da napiše ko šta hoće iza pravog ili lažnog profila.

"Odbolovali" su preko noći nevino stradale. Promenili su ponovo fokus. Iskopavanje litijuma, hajdemo na ulice. Najednom preko noći aktiviraju temu aktuelnu u srpskom društvu već više od 20 godina.

Ali po modelu: "dok ne bude nešto drugo može i to da posluži". Iako je isti taj lider opozicije i neko ko je već bio u vlasti, Dragan Đilas, zdušno podržavao ovaj srpski potencijal akcentujući koliko je to razvojna šansa za Srbiju. Bila nekada razvojna šansa za Srbiju, pa postala razvojna šansa za proteste. Stručnjaci iz svih tema, do juče veliki ekolozi odjednom postaju arhitekte i borci za očuvanje starog Savskog mosta.

Pušten u rad 1942. godine nije važno da li je bezbedan, ali što da se ne zloupotrebi, pa neka litijum bude malo po strani dok je opozicija na punktovima oko mosta, šetajući i zatvarajući ga i praveći nove nemire. I opet promena fokusa.

Tragedija u Novom Sadu, u fioku stavlja i litijum i most i stradale u osnovnoj školi i Mladenovcu i izbore. Sigurno je njima teže od porodica koje su izgubile najmilije i koji ih još nisu ni ispratili na način i u miru kako dolikuje. A i što da se ne brani most star 82 godine, a napada vlast za urušavanje nadstrešnice koja je sagrađena 1960-ih godina. Kao da su cement ručno mešali i nadstrešnicu lično gradili predstavnici ove ili bilo koje vlasti pre nje.

Dakle, više se i gubi broj promena fokusa, tema u koje se opozicija razume, zahteva koji se menjaju shodno onome što im je trenutno aktuelno.

Ali menjajući te iste pomenute fokuse, preko noći zaborave ono zbog čega su se do juče do srži zalagali. I tako u krug. Gledaju, čekaju, vrebaju, iskorišćavaju. Primete ili smisle šta može da bude i onda, hajdemo, okupljajte se.

Nije važno koga boli, kome je teško, što postoje oni koji su pozvani i koji legitimno ispituju sve što se događa u društvu, opozicija misli da može pravdu da preuzima u svoje ruke, da upire prste, da hrli ka foteljama preko tragedija i laži.

Danas Novi Sad. Onoliko koliko mogu da iscrpe iz ovoga.

Jel ste primetili da se više ni litijum ni most ne spominju? Mi jesmo. Do sledećeg fokusa. Ne zato što će ga biti, nego zato što će ga smisliti.