Hil: Zapadni Balkan ima mnogo bolju budućnost nego što mu je bila prošlost

Hil je u utorak na 24. Beogradskom ekonomskom forumu tokom diskusije na temu političke saradnje u regionu naglasio da je potrebno da se poštuju prošlost i istorija i da se iz njih uči, kao i da se vidi gde dalje može da se ide.  

"Ono što svi moramo da prihvatimo jeste da proširenje EU nije lak proces", kazao je on.

Naveo je da je video rezultate određenih anketa u zemljama kandidatima i da je uglavnom opšti stav da ljudi smatraju da se predugo čeka. 
Ukazao je na to da Srbija na pristup EU čeka 17 godina i dodao da postoji poruka da EU voli sve zemlje ZB ali ne i njihove probleme, da želi da ih nove članice reše pre prisutpa EU.

"Možete zvati EU kojim god imenom želite, možete da se žalite na birokratiju, na zapadnu Evropu koja pametuje istočnoj i koja je arogantna prema zemljama koje posmatra ispod oka, ali na kraju dana to je mesto na kom želite da budete i svi to znaju. Mislim da to zahteva ljude koji mogu da prate svoj cilj, koje sa putanje neće ometati komentari i druge stvari", rekao je Hil.

Dodao je da ne zna koliko će put ka EU još trajati, da li će to biti 2028. ili 2030. 

"Očigledno je da život nije tako jednostavan zato što bi neki od tih problema bili lakše rešeni kada se već pristupi EU, ali ako se setite da EU ima pravo da zahteva određene stvari, da se reše problemi u svrhu pozitivnijeg razvoja samih zemalja ali i doprinosa Uniji", rekao je Hil.

Ambasador je ocenio da ljude neće biti briga, a neće ni pamtiti da li je neka zemlja postala članica pre neke druge.

"Važno je da se istorija u ovom delu sveta konačno smiri u smislu da doprinese tome da sve zemlje regiona budu članice EU. Bitno je ići napred, videti šta moramo da radimo, da se postaramo da ne stvaramo više problema i da radimo na smanjenju problema osiguravajući da je zemlja spremna da primi dobre stvari koje dolaze sa tim pristupom i mislim da se to trenutno i dešava", kazao je Hil.

Američki ambasador je naglasio da nikada nije video tako uposlenu zemlju kada je reč o diplomatiji kao što je Srbija.

"U ovoj zemlji ljudi razumeju ulogu diplomatije, šta podrazumeva, da podrazumeva rešavanje problema, izbegavanje i nepodleganje provokativnim komentarima", rekao je Hil.

Ambsador je naglasio da među zemljama koje imaju duboke istorijske podele mora postojati neki element poverenja. 

"Zato mislim da spoljni medijatori mogu uticati na poboljšanje tih veza", kazao je Hil i dodao da je važno da se stvari ne generalizuju, jer je tako, kako je naglasio, jako teško doći da specifične srži problema.

Podsetio je na problem indentiteta koji je "vrlo važna tema na nivou čitavog sveta" i ocenio da je na Balkanu prisutan veoma specifičan pogled na to pitanje.

"Mislim da bi trebalo da identifikujemo druge probleme, ali to nisu samo bilateralni problemi i ne mogu se svi na taj način gledati i rešavati, trebalo bi da vidimo na koji način ćemo rešiti probleme iz prošlosti razmišljući o budućnosti, moramo da ih rasporedimo u različite kategorije da bismo ih pogledali sa različitih strana", kazao je Hil i dodao da smatra dabi tako trebalo da se reši problem između Srbije i Hrvatske.