Preokret nakon pola veka: Britanija se povlači

Dugogodišnji pregovori Velike Britanije i Mauricijusa

Nakon godina pregovaranja postignut je dogovor na osnovu kog će Velika Britanija videti da preda ostrva Čagos, Mauricijusu u istorijskom potezu. To uključuje tropski prsten ostrva Dijego Garcia, koji američka vlada koristi kao vojnu bazu za svoje mornaričke brodove, kao i za bombardere dugog dometa.

Najava ovog dogovora objavljena je u zajedničkoj izjavi britanskih i mauricijskih premijera u četvrtak, te je okončana decenija često nespornih pregovora između ove dve zemlje zbog ostrva.

Američko-britanska baza ostaće na Dijegu Garsiji koji čini ključni faktor koji omogućava da se sporazum nastavi u vreme rastućih geopolitičkih rivalstava u regionu između zapadnih zemalja, Indije i Kine.

Dogovor je još uvek predmet finalizacije sporazuma koji su obe strane obećale da će završiti što je brže moguće.

"Prema uslovima ovog ugovora, Velika Britanija će se složiti da je Mauricijus suveren nad arhipelagom Čagos, uključujući Dijego Garcia", navodi se u saopštenju premijera Velike Britanije i premijera Mauricijusa.

"Istovremeno, obe naše zemlje su posvećene potrebi ... kako bi se osigurao dugoročni, siguran i efikasan rad postojeće baze na Diego Garcia koja igra vitalnu ulogu u regionalnoj i globalnoj sigurnosti. "

Ugovor će se takođe "baviti nepravdama iz prošlosti i pokazati posvećenost obe strane da podrže dobrobit Čagošana", navodi se u saopštenju.

Mauricijus će sada moći da uvede program preseljenja na ostrva Čagos - osim vojne baze ostrva Dijego Garcia.

BBC posetio tajnu vojnu bazu na ostrvima Čagoš

Poslednjih godina, Velika Britanija se suočila sa sve većom diplomatskom izolacijom zbog svog prava na ono što naziva britanskom teritorijom Indijskog okeana, sa raznim organima Ujedinjenih nacija, uključujući njegov najviši sud i generalnu skupštinu, koji su pretežno stali na stranu Mauricijusa i zahtevali da Velika Britanija preda ono što su neki nazvali svojom "poslednjom kolonijom u Africi".

Vlada Mauricijusa dugo je tvrdila da je nezakonito bila prisiljena da preda ostrva Čagos u zamenu za sopstvenu nezavisnost od Velike Britanije 1968. godine.

U to vreme, britanska vlada je već pregovarala o tajnom sporazumu sa SAD-om, pristavši da mu iznajmi najveći atol, Diego Garcia, za upotrebu kao vojnu bazu.

Izvinjenje Velike Britanije

Britanija se kasnije izvinila zbog prisilnog uklanjanja više od 1.000 otočana iz celog arhipelaga i obećala da će ostrva predati Mauricijusu kada više ne budu potrebna u strateške svrhe.

Ali do nedavno, Velika Britanija je insistirala da sam Mauricijus nema legitimno pravo na ostrva.

Decenijama se mala ostrvska država Mauricijus borila da dobije bilo kakvu ozbiljnu međunarodnu podršku po tom pitanju.

Ostrvljani Čagosa koji su bili primorani da napuste svoje domove krajem 1960-ih i početkom 70-ih, više puta su pozivali britansku vladu pred sud. Ali, tek nedavno je međunarodno mišljenje počelo da se menja.

Za početak, afričke nacije počele su da govore jednim glasom o tom pitanju, gurajući Veliku Britaniju po pitanju dekolonijalizacije.

Tada je Brekit ostavio mnoge evropske nacije nerado da nastave da podržavaju stav Velike Britanije na međunarodnim forumima.

Vlada Mauricijusa je krenula u napad, optužujući vladu Velike Britanije za verbalne pretnje.

I Mauricijanci su počeli da vode sve sofisticiraniju kampanju – u UN, na sudovima i u medijima – čak su iskrcali i postavili zastavu na arhipelagu bez britanskog odobrenja.

Pola veka ili više nakon što se Velika Britanija odrekla kontrole nad gotovo svim svojim ogromnim globalnim carstvom, konačno je pristala da preda jedan od poslednjih delova. To je učinio nevoljno, možda, ali i mirno i legalno.