Vučić osam sati sa građanima u Ljuboviji; Poručio Rio Tintu: Smanjite profit, zaštitite životnu sredinu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je kompanija Rio Tinto ovde već 23 godine i da su najvažniju dozvolu dobili još 2012. godine, i to izmenom zakona. 

"Neće oni lako da odu, on su ovde 23 godine, 2001. godine su došli, dobili su sve dozvole. Oni su 2012. godine dobili najvažniju dozvolu, izmenu zakona. Tuziće nas, tužiće državu za više milijardi i mi smo nagrabusili", rekao je predsednik odgovarajući na pitanje građana da li ukoliko naše državne institucije utvrde da ne rade kako treba, mogu da prekinu saradnju i da li je to moguće. 

Direktor Rio Tinta Jakob Stausholm odgovarajući na pitanje rekao  je da ukoliko projekat dobije podršku vlade i ako zajednica nema ništa protiv toga, da će učiniti sve da bude uspešan projekat za Srbiju. 

"Mi bismo voleli da povećamo naš otisak u Evropi i u Srbiji. U potpunosti razumem zabrinutost koja je prisutna kod vas. Mi ne radimo ovde marketinšku kampanju, ovde se danas se radi o slušanju i da pokušamo da odgovorimo na vaše pitanja. Ali svakako mi bismo voleli da se angažujemo sa vama i oko svega što radimo svuda u svetu. Mi ćemo potpuno to transparentno da vam predstavimo", rekao je on.

On je dodao da je Srbija rudarska zemlja i sa puno potencijala i kvalifikovanih inženjera geologije i rudarstva.

Inženjer za zaštitu životne sredine iz Rio Tinta Jovan Milićević rekao je da kompanija nijednog trenutka nije negirala uticaj projekta "Jadar" na životnu sredinu, jer je taj uticaj neminovan, ali da su razmere tog uticaj prihvatljive za okruženje.

"Mi imamo kompleks na 220 hektara. Vi ako posadite kukuruz na 220 hektara promenićete mikroklimu, dovešćete nove vrste, izgubićete ptice koje su tu nekada živele. To se zove uticaj. Znači, sama promena namene zemljišta je uticaj", objasnio je Milićević, odgovarajući na kritiku građanina da kompanija obmanjuje javnost.

Milićević je podsetio da će biti moguća poljoprivredna proizvodnja u blizini potencijalnog rudnika.

"Mi smo uvek dostupni za razgovor. Dođite do Infocentra i dobićete odgovor na svoja pitanja", poručio je.

Glavna zastupnica Rio Tinta u Srbiji Marijanti Babić pozvala je inspekciju da obiđe svaki pijezometar koji je kompanija postavila na terenu.

"Ali mi smo imali situaciju da se inspektor sakrivao i bežao sa terena, jer su ga najurili isti oni koji kažu da oko pijezometara ništa ne raste", rekla je Babić, odgovarajući na kritike da je kompanija netransparentna u komunikaciji sa narodom.

Ona ističe da su u poslednjih nekoliko meseci razgovarali sa više od 4.000 građana u Loznici, kao i da su u mesnim zajednicama držali prezentacije.

"Dođite, pitajte nas, hajde zajedno da nađemo bolje rešenje", poručila je Babić građanima u Ljuboviji.
 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je Biološki fakulteta poslao saopštenje protiv projekta "Jadar" istovremeno tražeći i nastavak saradnje.

"Dajte nam pare, ali kad god dođe čupavo i teško, mi ćemo to da pljunemo. A što niste saslušali profesora Rudarskog geološkog fakulteta, Hemijskog fakulteta...? A što birate one koje ćete da čujete?", istakao je Vučić odgovarajući na pitanje Aleksandra Kostića iz Grupe građana.

Kostić je pitao prusutne, tokom razgovora o projektu Jadar, kako vide jučerašnje saopštenje Biološkog fakulteta u kome se, prema njegovim rečima, navodi da ovaj projekat može značajno da utiče na promenu biodiverziteta.

"Vidite kako meni nije teško da kažem Filipoviću, hajde ti sa mnom kod Šolca. Kako mi nije teško da saslušam i ovo, kao i svakog drugog koji će nešto da kaže. Što je vama teško da uopšte poverujete da postoje ljudi koji misle drugačije nego se držite samo onoga što vam odgovara”, rekao je Vučić.

Glavni zastupnik Rio Tinta za Srbiju Marijanti Babić je povodom saopštenja Biološkog fakulteta rekla da je ovaj fakultet bio angažovan i radio na njihovim studijama zajedno sa drugim izvođačima i da u Rio Tintu smatraju da su oni jedna od najvažnijih institucija koja treba da radi na ovom projektu zajedno sa svim ostalim. 

"Biološki fakultet po definiciji jeste fakultet koji brani biodiverzitet i kad pitate biologe onda ništa ne treba da se sagradi, jer šta god da sagradite u ovoj zemlji vi uništite biodiverzitet na lokaciji. Međutim, Biološki fakultet jeste uključen da bi pomogao u svakom procesu da se predvide tačno određene mere koje mogu to da dovedu do mere koje su prihvatljive", istakla je ona.

Dodala je da je zato tužno što na žalost u medijima postoje izjave čak i  i profesora i akademika koje se izvrću na određeni način.

"Biću slobodna da kažem zašto. Ja imam kod sebe završni izveštaj Biološkog fakulteta koji je rađen za potrebe studije Jadra. I citiraću vam samo dva stava iz te studije iz 2021. godine", rekla je ona.

Navela je da je iz dostupne dokumentacije jasno da je velika pažnja posvećena prečišćavanju otpadnih voda poreklom iz rudnika i deponije industrijskog otpada, kao i sprečavanju curenja štetnih materija sa deponije industrijskog otpada i deponije otpadnog materijala. 

"Ukoliko predviđene mere budu sprovedene dosledno i ne bude nepredviđenih događaja koje svi znamo da mogu da postoje, može se očekivati da neće biti značajnih zagađenja voda, reke Jadra i podzemnih voda. To je rekao Biološki fakultet", navela je Babić.

Drugi stav prema njenim rečima se odnosi na otpad i tu se, kako je rekla, kaže da će uticaj deponija industrijskog otpada na reku Štavice biti sveden na prihvatljivu meru. 
Izvršni direktor kompanije Rio Tinto Jakob Stausholm izjavio je odgovarajući na pitanje Aleksandra Kostića iz Grupe građana "Ne damo Rađevinu" o tome koliko aktivnih rudnika litijuma ima u Evropi da se ova industrija razvija i da će kompanija u decembru početi da radi rudnik u Argentini.

Prema njegovim rečima razmatraju se i rudnici u Kanadi i u Čileu, kao i u Srbiji.
 

"Većina naroda je protiv rudnika. Bavimo se između ostalog i seoskim turizmom. Mi ne bismo runik ni u Jadru ni u Rađevini. Gde god je bio rudnik uvek nešto nije bilo dobro. Vidimo kako je u Boru, kako je u Majdanpeku. Videli smo posledice tog rudnika. Ne bi trebali dovoditi rudnik tamo gde se ljudi bave zdravom hranom i poljoprivredom", istakao je Pantelić na šta mu je predsdnik Vučić odgovorio: 

"Meni je drago što sam mogao da vas čujem. Razumem da se na 2 kilometra od deponije osećate ugroženo. Zdravu hranu ćete moći da imete. A što se tiče stabala šljiva, šljiva je sada na ceni, a biće je još više. Postoji još jedna kampanja a to je kako nam izgledaju Bor i Majdanpek. I onda sam se pitao odakle to ide. Onda mi je jedan predstavnik iz Evrope rekao: jel si ti bio u Majdanpeku, taj kop je došao tačno do kuće. Verovatno sam pocrveneo od besa shvativši ko finansira i stoji iza toga. Tamo je reč o površinskim kopovima koji se prostiru na 10.000 hektara. Video sam kakva se kampanja vodi protiv Bora i Majdnepka da su to neka užasna i apokaliptična mesta. Mi smo ugasili rudarstvo u ovoj zemlji. Ugasili smo Rudarsko-geološki fakultet. Litijum imamo u Jadru, tačka. Nigde više u Srbiji."

"Neće biti kiselih kiša jer kisele kiše ne mogu da se formiraju od ugljen-dioksida. Odnosno sumpor-dioksida neće biti zato što proces zatvaranja rude jadarita se dešava na temperaturi do 90 stepeni. "

"Poznato nam je da kisele kiše nastaju ispuštanjem štetnih gasova u atmosferu što se pokazalo da dovodi oštećenja odnosno poveća obima sušenja šuma. Zanima me da li će pri proizvodnji litijuma doći do ispuštanja tih štetnih gasova koji će uticati negativno na naše šume. Da li će biti precizirane obaveze i odgovornosti onih koji budu učestvovali u rudarenju ako dođe do negativnih pojava na šumama, njihovim izvorištima u biljnom i životinjskom svetu. I da li će to biti u oblasti domaćeg pravosuđa ili međunarodne arbitgraže", istaka je Banković.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je večeras da je najveći problem po pitanju projekta "Jadar" nepoverenje građana u kompaniju Rio Tinto, navodeći da je dobro što je direktor te kompanije Jakob Stausholm došao da čuje njihovo mišljenje.

Vučić je ocenio da pitanje rudnika nije u tome da li neko želi da radi u rudniku ili ne, već da li je odluka o otvaranju rudnika u skladu sa državnim interesima i interesima većine građana Srbije.

"Država je ta koja donosi odluku. Zato postoji i eksproprijacija i mnoge druge mere koje država može da donese. Ja se najviše plašim njihove želje (Rio Tinto) za većim profitom, pošto sam siguran da su tehnologije na tom nivou takve da mogu da urade sve", rekao je Vučić, odgovarajući Borisu Karajčiću iz Gornjih Nedeljica koji tvrdi da niko ne želi da rizikuje svoj život radeći pod zemljom.

Kako kaže, rudarski posao jeste težak, a plate su nedovoljno visoke iako su nešto veće.

"Neki drugi ljudi jedva čekaju da rade na takvom mesto. To je podzemni rudnik, a ne površinski kop. Moraćemo da ih imamo u budućnosti", rekao je Vučić.

Predsednik ističe da ako se proceni da zdravlje ljudi neće biti ugroženo i da nijedna reka neće biti zatrovana, ići će s realizacijom projekta.

"Ako budemo imali ovoliko sumnje, nema tih para za koje ćemo ići u to", poručio je Vučić.

Na pitanje kako će domaće institucije kontolisati aktivnosti Rio Tinta, predsednik kaže da je potreban ogroman pritisak da bi se dobili odgovori.

"Imamo još najmanje 22 meseca da razgovaramo. To je kompanija koja se bori za profit, oni žele da zarade. Njih nije briga ni za  tebe ni za mene, oni hoće više para na računu", rekao je on.

Predsednik navodi da bi dao sve da se ovaj projekat realizuje jer, prema njegovim rečima, on bi omogućio razvoj i napredak Loznice i cele okoline.

"Naš najveći problem jeste nepoverenje u Rio Tinto. Dobro je da je Jakob došao, trebalo je ranije da dođe, da čuje i da vidi šta vi mislite i šta svi mi mislimo", kazao je Vučić.

Vučić je rekao da razume strah ljudi i to da se osećaju ugroženo po pitanju litujuma, ali da treba da sagledaju sva mišljenja i aspekte, pre nego što donesu odluke o tome da li su za ili protiv i da je važno da se razgovara. 

Vučić je odgovarajući Milanu Panteliću iz sela Donje Brezovice, u opštini Krupanj u Rađevini, koji je rekao da je protiv iskopavanja litujuma i rudnika, jer će deponija biti na samo dva kilometara od njegovog mesta, gde postoji i prirodni izvor vode sa kojeg se snabdeva 22 domaćinstva, rekao da razume njegov strah, ali da je važno da se razgovara.  

On je naglasio da ukoliko neko želi da radi, da proizvodi država će da mu pomogne. 
Istakao je da imamo ugovore sa arpaskim zemljama o izvozu šljive i sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, što nam otvara mogućnost za izvoz i plasman robe. 

"Voleo bih da ste pažljivije samo slušali da vidite, jer ja mislim da vi možete napraviti bolji posao. Mislim da ćete zdravu hranu moći da imate, pa što se tiče milion stabala šljiva, šljiva je sad na ceni i biće još više, zato što smo napravili i s arapskim zemljama najbolje kontakte, pa sam i posetio porodicu Jovanović, koja dobar deo svoje šljive izvozi u arapske zemlje i otkupljuje od domaćina i sa Kinom", rekao je Vučić. 

Predsednik je rekao da je čuo više priča o tome gde litijum može da se kopa i istakao da ga nažalost ima samo u Jadru i nigde više. 

"Nažalost ne postoji. A to da ćemo da kopamo kamen i krečnjak i tako dalje, to ćemo morati da radimo, jer moramo da živimo. Znate, moramo da gradimo pruge, moramo da gradimo puteve, neko u ovoj zemlji mora nešto i da radi", rekao je on. 

On je naveo da će možda kupiti i rudnik i TE "Ugljevik", u BiH jer nećemo imati dovoljno struje, dok ne napravimo mini-nuklearnu, modularnu elektranu.

"Mora zemlja da živi. A od toga što ste napravili nema kopanja, a taj koji vam to kaže, to znači da neće da se kopa krečnjak, da neće da se kopa ništa. Taj je ili lud ili je rešio da ukine državu.To se neće desiti. A litijum ne postoji ni na jednom drugom mestu, postoji samo u Jadru", rekao je on. 
 

"Mi smo se pripremali danima i nedeljama onoliko koliko mi možemo. Ja vam predažem, kada budem dobio poziv od kancelara Šolca, da vi idete sa mnom, da budete deo zvanične delegacije. Ja se ne šalim. Hoću da sa mnom ide neko ko je politički protivnik, ko drugačije misli i hoću da zajedno donesemo zaključak. Doći će vreme kada ćemo sagledavati šta je korist. Ali neću da ulazim u detalje dok ne rešimo pitanje jer nema te koristi finansijske, napretka, ukoliko će jedno jedino dete da nam se razboli. Nema te koristi ukoliko će ijedna reka da nam bude zatrovana. Nema te koristi ukoliko ljudi neće moći da se bave svojim poslom. A što se koristi tiče, ona je ogromna za zemlju. Ne samo za Loznicu, naravno, za Loznicu najveće. Za Loznicu, verujem i Krupanj. U tom smislu što će vam samo u rudniku raditi, u osnovnoj preradi, ne manje od 900 do 1000 ljudi, a prosečna plata u Loznici vam je u ovom trenutku 657 evra. Ja sam, kada je bila 540, pitajući ih ne sme niko da ima manje od 900 evra što znači da danas niko ne bi smeo da ima manju platu od 1000 evra. Znate li koliki bi prosek Loznice porstao samo na tome? Hiljadu puta hiljadu evra, plus porezi, to je milion i šesto, puta dvaneaest meseci - 12 miliona evra. Ništa. Mi već prigovaramo sa mnogima u koliko sve bude ispunjeno. Ni sa kim još nismo napravili ni predugovore oko fabrike katoda. To je najveća veza između rudnika i baterija. Već razgovaramo i sa Korejcima i sa Japancima i sa mnogima drugima. Dolaze fabrike baterija. Nama se, Ola Kalejnius, najmoćniji, što zna gospdin Jakob, mnogomoćni direktor nego što je Jakob. To je Mercedesov direktor, oni su se zainteresovali za jednu našu privatnu kompaniju ovde u Srbiji", istakao je Vučić.

"Pričao sam sa Makronom. Zainteresovan je Ej-Si-Si francuski. I sa njima smo razgovarali kada smo imali veliki sastanak sa evropljanima. Svi su zainteresovani. A na sve to, nemojte da smetene s uma, mi bismo imali do sada više proizvođača automobila, od kineskih, korejskih, japanskih do evropskih. Kineski Džil je kupio Volvo. Nemci hoće sebe da podignu. Svi bi oni došli kod nas. Zbog nečega što se zove PEM konvencija. A to znači da morate da proizvedete preko 45% do 50% delova te zemlje ukoliko želite da izbegnete posebno carinu od 10%. Pošto mi to nismo imali nikada, ljudi nisu hteli da plaćaju 10% carinu.  Kad imate bateriju proizvedenu u Srbiji vi imate odmah pola vrednosti, nema PEM konvencije za vas, svi hoće u Srbiji da dovezu i rade fabrike. Ode Srbija u nebesa."

"Imam konkretno pitanje za gospođu ministarku: koliko će konkretno projekat Jadar uticati na zelenu tranziciju kod nas i u Evropi? Za drugu ministarku, kako ćemo ih nadgledati ako budu krenuli sa eksploatacijom? Znači, na kakav način možemo mi njih da zaustavimo ako bude bilo nekih grešaka? Za gospodina ministra Malog, koji su tu naši benefiti? Za gospođu Marijanti, da li neko može da poseti neki vaš rudnik i vašu okolinu da se mi uverimo u to", upitao je Filipović.

"Po zanimanju sam kamenorezac. U poslednje vreme su nas pozivali i ja sam kao predsednik mesne zajednice dolazio na njihova predavanja. Dosta me zbunjuju. Kod njih se dosta ljudi menja. Bio sam sedam do osam puta i uvek je različita priča na istu temu i da različiti ljudi dolaze i pričaju različitu priču. Evo sad čujem neke druge stvari. Sad uopšte ne pominju. Problemi su krenuli kad su nenajavljeno spustili deponiju pored Jadra. Nama su pričali jednu priču. I šta se desi, odjednom se deponija spusti dole, bez ikakvog objašnjenja. Bio je on tu, niko više od ovilj hudi tu što su sada prisutni. Rekli su da ta deponija mora da se zaliva 24 sata, da se natapa pumpama. Nije mi jasno. Sad odjenom to ne treba? Oni više tu deponiju ne pominju. Pitanje za njih, zašto su oni hteli, tu su oni izgubili svoje poverenje", istakao je Kostić na čemu mu je Vučić odgovorio:

"Ja ću vam reći zašto, bilo im je najlaše, najeftinije, pa smo ih mi terali bukvalno na to da to mora da bude promenjeno. I zato su posle doneli nešto na šta će da potroše desetine miliona evra više,a to vam je čvrsti otpad takva deponija potpuno drugačija.  Ovo bi stvarno uništilo Jadar i ne bi imalo nikakve šanse. Zato su promenili inače ne bi promenili. Šta njih briga, ako oni mogu da prođu da to ne urade, šta njih briga, oni će da zarade više para. Manje će da potroše. to je bio naš posao i zato smo to uradili. Mogu sad da vam kažu šta hoće, ali vam neće reći istinu po tom pitanju. Oni moraju da budu naterani, ako uopšte uspemo da ih nateramo. Ako ne uspemo, nikom ništa", istako je Vučić.

Izvršni direktor Rio Tinta je istako da je odgovornost isključivo njegova jer je projekat prvobitno bio samo Jalovište te da su imali samo suvo rešenje i da nisu dovoljno dobro razmislili gde da odlažu otpad i da je to iključivo bila njihova krivica. 

Direktor Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je večeras u Ljuboviji da prihvata primedbu da su kao kompanija mogli više da urade po pitanju komunikacije sa građanima i poručio da je uveren da bi taj projekat doneo velike benefite državi Srbiji, ali da nikada do sada nisu bili izloženi tolikoj količini dezinformacija kao što je to slučaj sa Jadrom. 

Stausholm je istakao da kompanija predlaže projekat i radi sa vladom koja je izabrana u Srbiji, a da je državi Srbiji da odluči o projektu Jadar.
"Ali čvrsto verujem da je ovo projekat koji bi doneo velike benefite Srbiji", poručio je on.

Boris Karajčić iz Gornjih Nedeljica je prethodno pitao predstavnike Rio Tinta kako misle da povrate bilo kakvo poverenje građana u Nedeljicama jer je sve, kako je rekao, što su radili u prethodnih 20 godina bilo netransparentno.

Stausholm je rekao da je kompanija trebalo više da uradi po pitanju komunikacije sa građanima.

"Mi smo prepoznali i priznali da smo mogli više da uradimo po pitanju komunikacije sa ljudima. U potpunosti je pošteno da ljudi imaju različite stavove o projektu i kao što je predsednik rekao, naš posao je da profesionalno razvijemo ovaj projekat, a na državi Srbije da odluči da li ćemo nastaviti s projektom", rekao je direktor Rio Tinta.
Istakao je da su uvereni da imaju snažan projekat i da svi građani Srbije zaslužuju da razumeju sve aspekte tog projekta.

"Nikada u istoriji Rio Tinta, nigde u svetu, nismo bili izloženi tolikoj količini dezinformacija i lažnih vesti kao na ovom projektu. I ja mislim da svako zaslužuje da sazna činjenice i zato sam izuzetno srećan zbog toga što sam danas ovde.  Ja sam vikend proveo ovde u Srbiji zato što osećam da je ovaj dijalog dobar i da vidimo sve činjenice koje se tiču projekta", rekao je on.