Anderhuber: Litijum je strateški najvažniji materijal u energetskoj tranziciji

"Litijum je verovatno strateški najvažniji materijal od svih u energetskoj tranziciji. Iako postoje rezerve na evropskom kontinentu, još nije otvoren nijedan rudnik, niti rafinerija. Evropska zavisnost od ovog - ali i drugih - ključnih sastojaka zahteva od nas da radimo više sami – i to na pravi način od početka", rekao je Anderhuber za Demostat.

On je dodao da su za to potrebna dva elementa: razumevanje onoga što imamo u zemlji i partnerstvo sa prijateljima.

"Projekat "Jadar" u Srbiji, na primer može drastično smanjiti zavisnost Evrope u celini od litijuma, dok istovremeno stvara lokalnu dodatnu vrednost - i sve to primenom najboljih dostupnih tehnologija za rudarenje i preradu. Ovo ne samo da podstiče geopolitičku autonomiju evropske tranzicije, već jača veze između EU i Srbije, stvara radna mesta i dodatnu vrednost za Srbiju, i promoviše vrhunske tehnologije, obezbeđujući vodeću poziciju za odgovorne i održive rudarske tehnologije", naglasio je Anderhuber.

On je dodao da je projekat "Jadar" počeo kao projekat eksploatacije bora, a litijum je postao mnogo važniji vremenom kako je elektrifikacija transporta počela da dobija na značaju. "Ovo je izazov, ali i prilika: prerada jadarita zahteva inovativne, najsavremenije tehnologije, u koje je uloženo mnogo istraživanja i inovacija - i to obezbeđuje prednost za Srbiju i Projekat 'Jadar' u godinama koje dolaze.

Osim toga, dok je energetska tranzicija u stvari prelazak na druge sirovine potrebno nam je više primarnih materijala, a primarni materijali su trajni materijali i mogu da se recikliraju", rekao je Anderhuber. Podsetio je da je izveštaj International Energy Agency (IEA) pokazao da što je bolje održivo poslovanje rudnika, to je pouzdanija njegova proizvodnja i veća dodata vrednost koju stvara. On je dodao da postoji mnogo primera rudarstva u EU koji to tačno pokazuju, poput Švedske, Finske, a na kraju, kako je rekao, i projekat "Jadar" pokazuju da rudarstvo može da bude održivo i odgovorno, i da je rudarstvo mnogo više od kopanja rupe u zemlji.

"To je ekosistem koji stvara radna mesta, koji može da zaštiti biodiverzitet, privuče investicije i poslovne mogućnosti - ali samo ako se pridržava najviših standarda i posmatra kao nešto više od alata za zadovoljenje potreba za resursima. Mislim da je to najveća razlika između evropskog/zapadnog rudarstva i rudarstva koje sprovode kompanije iz ostatka sveta", naveo je Anderhuber.

On je istakao da "ono što pokušavamo da postignemo kolektivno kao društvo jeste da zaštitimo našu planetu dok osiguravamo prosperitet i visok kvalitet života" i naglasio da je "rudarstvo važan deo ove slagalice, a nalazišta se ne mogu premestiti".

Anderhuber je ukazao da Evropa ne može da obezbedi sve metale i minerale koji su joj potrebni i poručio da bi njihovo dobijanje iz zemalja koje ne pripadaju EU trebalo da obezbedi iskopavanje koje se vrši pod strogim uslovima zaštite životne sredine. Ocenio je da je normalno brinuti o uticaju bilo kog industrijskog projekta, što ne važi samo za rudarsku industriju, već i za izgradnju železnica, elektroenergetskih vodova, elektrana za obnovljivu energiju ili bilo koju drugu vrstu infrastrukture ili proizvodnu lokaciju.

"Ono što svi ovi slučajevi imaju zajedničko jeste da ukoliko se dobro sprovedu, zagađenje životne sredine se svodi na takav apsolutni minimum da praktično ne postoji nikakva šteta po ljude i životnu sredinu - to se obezbeđuje kroz rigoroznu proceduru ishodovanja dozvola i odobrenja i procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja", rekao je on.

Međutim, naglasio je da se često prilikom razmatranja rudarskih projekata može videti da se oni i njihov uticaj stavljaju u kontekst rudarskih aktivnosti u područjima sveta u kojima nisu uspostavljeni propisi u pogledu ishodovanja dozvola i odobrenja ili u kojima vlasti nemaju kapacitet da te propise sprovode.

To, podvukao je, često dovodi do zabluda o tome kako savremeno rudarenje funkcioniše i otvara prostor za neosnovane glasine.

"S druge strane, u interesu je i EU i potrošača da se rudarenje sirovina sprovodi uz stroge obaveze zaštite životne sredine - zato je transparentnost ključna u ovom procesu. Kompanije koje žele da otvore rudnik često prikazuju uticaje i kako ih ublažavaju objavljivanjem studije o proceni uticaja na životnu sredinu - kao što je Rio Tinto upravo uradio sa objavljivanjem nacrta ovakve studije za projekat Jadar", rekao je on.

Istakao je da je pravni okvir u EU je vrlo strog kada je u pitanju praćenje kvaliteta vode, smanjenje uticaja na zemljište, biodiverzitet i ublažavanje klimatskih promena.

"Zakon o kritičnim sirovinama zahteva slične stroge mere zaštite životne sredine i klime i za strateške projekte izvan EU, tako da projekat izvan EU mora da se pridržava istog nivoa zaštite vode i zemljišta kao da se sprovodi unutar EU.

To omogućava, na primer, da se rudnik otvori u poljoprivrednom području bez negativnog uticaja na rast ili kvalitet useva", rekao je Anderhuber.