Godišnjica smrti Slobodana Miloševića

Milošević je bio centralna ličnost srpske politike devedesetih godina 20. veka.

Po obrazovanju pravnik, nakon dugogodišnje karijere u privredi, postupno, tokom 80-ih dospeo je u vrh politike tadašnje Srbije i Jugoslavije. Upamćen je po promeni ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije.

Nalazio se na čelu Srbije i SRJ u teškim okolnostima raspada Jugoslavije i ratova koji su raspad pratili. Milošević je rođen 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio gimnaziju.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1964. godine.

Od gimnazijskih dana, kada je primljen u Savez komunista, bavio se politikom, čemu je izgleda pomoglo porodično nasleđe kao i emotivna veza iz srednjoskolskih dana, potom brak, sa Mirjanom Marković.

Po okončanju studija radio je u kabinetu gradonačelnika Beograda, rukovodio je službom informisanja. Negde krajem 1960-ih dospeva na rukovodeću poziciju u preduzeću "Tehnogas".

Tada upoznaje Ivana Stambolića. Iz "Tehnogasa" 1978. prelazi na rukovodeću poziciju u "Beobanci". Izvesno vreme, bio je predstavnik banke u SAD, u Njujorku. Godine 1983. postaje član Predsedništva CK Saveza komunista Srbije.

Naredne 1984. dospeva na poziciju rukovodioca Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda. Sve vreme je uživao presudnu podršku Ivana Stambolića, i uglavnom je pratio njegove korake na javnim pozicijama. Na čelo SK Srbije dolazi u proleće 1986. upravo Stambolićevim zalaganjem, čemu su se protivili brojni stari, iskusni, partijski kadrovi.

Septembra naredne 1987. na Osmoj sednici CK SKS, događa se svojevrsni puč u vrhu srpske partije. Stilom i metodama koji su umnogome bili iznenđujući Milošević tada koncentriše svu moć na nivou Srbije, u svojim rukama, dok je Ivan Stambolić razvlašćen.

Javnosti je tada predstavljeno da Ivan Stambolić okleva na temu rešenja problema na prostoru Kosova i Metohije, dok je Milošević zagovarao odlučna rešenja.

Prevratu unutar partije prethodio je boravak Miloševića na Kosovu 24. aprila 1987. kada započinje njegova šira popularnost nakon istupa na mitingu lokalnih Srba u Kosovu Polju.

Okupljanja nezadovoljnih kosovskih Srba pratila su potom više političkih akcija Slobodana Miloševića, kako u Beogradu, tako u Novom Sadu, Crnoj Gori. Maja 1989. izabran je za predsednika Predsedništva SR Srbije.

Iako je Milošević upamćen po promeni ustavnog položaja pokrajina unutar Srbije, što je uvek isticano, najveći deo tog posla obavio je zapravo prethodno Ivan Stamoblić, tiho, bez pompe.

Na prvim direktnim izborima, decembra 1990, Slobodan Milošević je izabran za predsednika Srbije.

Osnivački kongres Socijalističke partije Srbije, 27. jula iste godine, doneo mu je zvanje prvog predsednika te stranke obrazovane spajanjem dotadašnjeg Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.

Na čelu SPS nalazio se do smrti. Na prevremenim izborima, decembra 1992. ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su se nalazila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu (SAD), novembra 1995. godine, nakon kojih je decembra 1995. potpisao Dejtonski sporazum, kojim je konačno uspostavljen mir u BiH.

Pošto je krajem septembra 2000. kandidat Demokatske opozicije Srbije Vojislav Koštunica, na izborima za predsednika SRJ, zadobio bitnu prednost, najava drugog izbornog kruga izazvala je masovni bunt i prevrat 5. oktobra 2000, čime je Milošević razvlašćen.

Prethodno, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO agresije na Srbiju (odnosno SRJ) optužnicu protiv Miloševića.