Mediji: Bugarska se sprema da nam zarije nož u leđa

Imajući u vidu da Sofija ima istoriju blokiranja ulaska novih članica, pitanje je koliko je moćan ovaj podignuti prst, piše Blic.

Analitičari su podeljeni oko toga kao bi taj “bugarski nož u leđa Srbiji” mogao da izgleda. Jedni smatraju da je pretnja retorička, drugi da nije isključeno da se to jednog dana i desi.

U objašnjavanju svog stava, Radev nije samo zapretio, precizirao je i koje će uslove skenirati pri donošenju odluke.

"Glavni kriterijum po kome ćemo suditi i davati podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana jeste upravo položaj naših sunarodnika u svakoj zemlji - uslovi za ekonomski i društveni razvoj i, pre svega, njihova sposobnost da brane svoj nacionalni identitet, jezik, kultura i istorijsko pamćenje", objasnio je Radev.

Blic podseća da je Radev pre tri godine bio u Srbiji, kada je rekao da je "ostvareno mnogo za tu nacionalnu manjinu u Srbiji", stoga se postavlja pitanje šta se promenilo, i to baš sad?

Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, za Blic ovu izjavu dovodi u vezu sa nedavnim dešavanjima u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija oko Rezolucije o Srebrenici.

"Ovo je odgovor na kritike Beograda povodom glasanja Sofije u GS UN. Ponavlja se istorija, da uvek se pojavi neka članica EU koja može da ucenjuje. Ta pretnja je više retorička nego što može da ima značaj ali i poruka da se, gde god može, izbegavaju konflikti", napominje Jakšić.

Pretnja je došla nenajavljeno, ali nije za zanemarivanje imajući u vidu da je pre tri godine Bugarska stavila veto na proces pridruživanja Severne Makedonije EU, optužujući vladu u Skoplju za govor mržnje protiv Bugara.

Na to za Blic podseća i Saša Mitrović, istraživač Centra za evropske politike, koji je nedavno službeno boravio u Bugarskoj.

“"Ne treba gubiti iz vida da je Bugarska, uprkos nominalnoj podršci proširenja EU na Zapadni Balkan, svoju poziciju veto igrača već nastojala da iskoristi za ostvarenje sopstvenih nacionalnih interesa, čak i kada je to išlo na uštrb širih interesa Unije. Taj princip je najdirektnije primenjen u još uvek aktuelnom blokiranju pristupnog procesa Severne Makedonije, a ja ne bih bio iznenađen da i napredak Srbije ka EU u jednom trenutku bude stopiran bugarskim vetom", smatra Mitrović.

Podseća da je i nama istorijski veoma prijateljska Rumunija, nakratko blokirala dodelu statusa kandidata Srbiji 2012. godine, zbog drugačijeg pogleda na pitanje vlaške manjine u našoj zemlji.

"Ne bi me iznenadilo da nešto slično Srbiji uradi i Bugarska pozivajući se na principe zaštite ljudskih i manjinskih prava Bugara u Srbiji. Na nama je da unapređenjem položaja svih naših sugrađana, bez obzira na njihovu nacionalnu, etničku ili versku pripadnost, pokažemo da ovakvi unilateralni potezi nemaju legitimitet i stoga predstavljaju zloupotrebu procedure jednoglasnog odlučivanja",  napominje Mitrović.

Šta kažu Bugari koji žive u Srbiji?

Prema poslednjem popisu u Srbiji živi 12.918 građana koji se izjašnjavaju kao Bugari. Među njima je Stefan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji. Dan posle izjave Radeva, Stojkov je decidan u stavu da bugarska nacionalna manjina nije diskriminisana u Srbiji.

"Zaista, ne znam u kom kontekstu je predsednik Radev to rekao. Kao predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji zadovoljan sam odnosom Republike Srbije prema našoj manjini", rekao je za RT Stojkov.

Nije mogao da kaže šta bi mogao da bude cilj izjave predsednika Bugarske.

"Ponavljam, ne znam u kom kontekstu je to rekao. Imali smo sastanke kada je dolazio dva puta u Dimitrovgrad, kada su ovde bili predsednici, komentarisali smo, naravno uvek ima mesta da se stvari poboljšaju, u obrazovanju, kulturi, informisanju, svim segmentima života, ali, država Srbija podjednako ovde vodi računa o svim svojim građanima, pa tako i o Bugarima", kaže Stojković.

Kao primer dobre saradnje ističe da deca kada završe srednju školu, odlukom Vlade Bugarske, imaju pravo da u Bugarskoj, uz stipendiju, studentski dom, upišu odgovarajuće fakultete.