"Srbija radi 24 sata da to spreči"

Inače, ta rezolucija bi mogla tokom ove sedmice da se nađe na dnevnom redu Generalne skupštine UN.

Ristić podseća da inicijatori već dva puta odlažu glasanje o toj rezoluciji, "zato što nailaze na jedan ozbiljan i u činjenicama utemeljan otpor, ne samo Republike Srbije, već mnogih slobodarskih država u svetu".

On je u razgovoru za RTS istakao da se Srbija protivi selektivnoj kulturi sećanja, te da u Srebrenici nije bilo ni genocidne namere, ni genocidne radnje.

"Dakle, Srbija je uvek jasno i odlučno osudjivala zločin u Srebrenici iz jula 1995. godine. Mi nismo saglasni sa kvalifikacijom i to sada ne govorim kao ministar, govorim kao istoričar koji se četvrt veka bavi kulturom sećanja. Znate, taj zločin jeste zločin, nema nikakve dileme, ali on ne sadrži elemente genocida. On pre svega ne sadrži genocidnu nameru, a potom i genocidne radnje. I to je potpuno jasno", rekao je Ristić.

Podsetio je da je na teritoriji BiH u periodu od 1992. do 1995. na brutalan način ubijeno oko 3.500 Srba.

Prema njegovim rečima, ova rezolucija ima za cilj da ojača težinu presuda suda u Hagu koje su, kako kaže, uvek izazivale ozbiljne kritike u stručnoj javnosti.

"Ono na čemu radimo 24 sata dnevno, to je da što veći broj država bude odsutan iz sale, suzdržan, odnosno da glasa protiv, i da na taj način ne može da se postigne apsolutna većina u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija", kaže Ristić.

To što je iz Crne Gore najavljena podrška toj rezoluciji, ministar vidi kao ozbiljan pritisak na tu državu.

Ministar je juče prisustvovao obeležavanju Dana sećanja žrtava ustaških zločina u Donjoj Gradini, za koje kaže da je mesto za tugovanje, ali i za suočavanje sa sposobnošću ljudskog bića da nasrne na drugo ljudsko biće samo zato što ono ima drugačiji identitet ili ima karakteristike koje u odredjenom ideološkom ili nekom drugom konceptu nisu prihvatljive.

"Svaki put kada odete u Jasenovac, kada odete u Donju Gradinu, ali i na brojna druga stratišta pripadnika našeg i drugih tada jugoslovenskih naroda u Drugom svetskom ratu, shvatite u stvari šta materijalizovana mržnja u datim istorijskim okolnostima može da učini. I kakvu pogibelj može da načini", kazao je Ristić.

Izrazio je žaljenje što se sadašnja koncepcija muzejske postavke u Jasenovcu zasniva na tome da su u logoru stradale žrtve pojedinci - bez navodjenja njihovog porekla.

Istakao je da medjunarodna naučna zajednica i dalje utvrdjuje broj stradalih u Jasenovcu, iako su procene da je stradalo oko 700.000 Srba, 80.000 Roma i više od 20.000 Jevreja.

"Ono što je sigurno, na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske stradalo je više stotina hiljada pripadnika našeg naroda i nekoliko desetina hiljada pripadnika jevrejskog i romskog naroda u kontekstu genocida koji je nad njima počinila NDH", rekao je Ristić.

Kao novi ministar informisanja najavio je intenziviranje aktivnosti i otvorenog dijaloga sa predstavnicima medija, ali i sa tužilaštvima i drugim institucijama - kako bi se otpočeo proces stvaranja ambijenta u kojem bi tragedije i traume koje pogode čitavo društvo, poput masovnih ubistava ili nestanka deteta, u medijima bili tretirani na odgovarajući način.

"A to je sa dignitetom, sa poštovanjem, sa pijetetom prema onima koji su oštećeni, dakle prema žrtvama, prema ranjenima, prema njihovim porodicama, prema lokalnoj zajednici, prema čitavom društvu i čitavoj našoj državi", poručio je Ristić.

Kako je naveo, Ministarstvo sprovodi čitav niz edukativnih programa i programa koji imaju za cilj jačanje kapaciteta u oblasti javnog informisanja, kako bi se poslala poruka da u takvim situacijama nema mesta senzacionalizmu.

Kada su u pitanju vredjanja i ugrožavanja bezbednosti novinara, ističe da će Ministarstvo inicirati sve one postupke i procese koji imaju za cilj snaženje bezbednosti novinara u javnom prostoru i u društvu.