Ambasador EU u Srbiji: Srbija će biti deo politike proširenja EU

Prema njegovim rečima, u obzir politike proširenja uzimaju se Ukrajina, Gruzija i Moldavija kao novi kandidati, ali i balkanske zemlje, među kojima je i Srbija.

On je u razgovoru za RTS, povodom obeležavanja 9. maja i Dana pobede nad fašizmom 1945. godine, koji se slavi i kao Dan Evrope, istakao da su zemlje na Starom kontinentu od Šumanove deklracije odlučile da promene paradigmu i stvore sistem koji počiva na saradnji.

"Prerasli smo u Uniju sa 27 članica i demokratiju u kojoj postoje sloboda i otvorene granice. Saradnja je još važnija u trenutku kada ponovo imamo rat na evropskom tlu, pa je i potreba da radimo zajedno veća", rekao je Žiofre.

Naveo je da su rat u Ukrajini i sukob u Gazi najveći izazovi sa kojima se EU suočava, zbog čega je promenjena i percepcije politike proširenja.

"Geopolitička situacija se promenila i verujemo da postoji potreba da se nove zemlje integrišu u Uniju. To je u geostrateškom interesu EU", naglasio je.

Nakon junskih izbora za Evropski parlament, Žiofre očekuje da će se novoformirana Evropska komisija fokusirati na proces proširenja.

"Verujemo da je strateški cilj koji je Srbija izabrala za sebe, a to je da postane članica EU, važan za građane i trebalo bi da idemo napred i ubrzamo reforme", kazao je Žiofre.

Kako navodi, ključna pitanja su reforme u oblasti vladavine prava, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisnost pravosudja, pluralizam u medijima i odnosi Beograda i Prištine.

Istakao je i da su zemlje Zapadnog Balkana u planu rasta za period od 2024. do 2027. godine, a koji se odnosi, pre svega, na ekonomiju i preraspodelu oko šest milijardi evra sredstava.

"Plan rasta i razvoja je odgovor na potrebu da se ubrza proširenje, da damo injekciju procesu koji već dugo traje. Ideja je da imamo reforme za novac. Srbija je u procesu izrade reformske agende, a cilj je da se poveća konkurentnost privrede kao i socioekonomski rast", rekao je Žiofre.

Prema njegovim rečima, plan rasta je zasnovan na četiri stuba intergraciju Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, međusobna regionalna integracija, distribucija novca i sprovodjenje reformi.

Ambasador EU u Srbiji, komentarišući posetu kineskog predsednika Sija Đinpinga, ističe da je Unija najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.

"Evropska unija ostaje glavni spoljnotrgovinski partner Srbije i 65 odsto srpske trgovinske razmene je sa EU, na drugom mestu je CEFTA, pa onda Kina, koja je i važan ekonomski trgovinski partner EU", kaže Žiofre.

Takođe, naglašava i da je zvanični Peking i konkurent EU, te sistemski rival, zbog političkog sistema.

"Srbija je na putu da postane zemlja članica EU i svakako želimo da pojačemo naše ekonomske odnose i zajedničke vrednosti", zaključio je Žiofre.