Svetski stručnjak za Holokaust: Ne treba podržati rezoluciju o Srebrenici

On kaže da bi označavanje Srebrenice kao genocida dodatno oslabilo sam značaj tog pojma koji služi kao važno upozorenje čovečanstvu o opasnostima ratova i sukoba.

Zurof je u autorskom tekstu za Tajms of Izrael istakao da nije svaki ratni zločin genocid, dodajući da su, pored ostalog, Srbi u Srebrenici poštedeli sve žene i decu.

"Da su Srbi imali nameru da počine genocid, pobili bi sve bosanske muslimane okupljene u Srebrenici", rekao je Zurof.

On se osvrnuo na tekst bivšeg generalnog savetnika Svetskog jevrejskog kongresa Menahema Rozenzafta od 24. aprila ove godine objavljenom u Tajms of Izrael, u kojem on već u uvodnom pasusu insistira da Generalna skupština UN mora da prizna masakr 8.000 muslimanskih muškaraca u Srebrenici u julu 1995. godine kao slučaj genocida, ukazujući da Rozenzaft zapravo otkriva glavne nedostatke u svojoj žalbi.

"Da bi podržao svoj slučaj, Rozenzaft, bivši generalni savetnik Svjetskog jevrejskog kongresa, tvrdi da, pošto želi da veruje da je Hamasov pokolj najmanje 1.200 izraelskih građana i stanovnika 7. oktobra bio 'čin genocida', imamo apsolutnu obavezu priznavanja i obeležavanja genocida i drugih zločina protiv čovečnosti", podseća Zurof.

On je dodao da se, iako se lako može poistovetiti sa inicijativama za obeležavanje pravih slučajeva genocida, ni smrtonosni upad Hamasa 7. oktobra na jug Izraela, ni ubistva počinjena u Srebrenici ne mogu kvalifikovati kao slučajevi genocida.

"Svaka od ovih tragedija je još jedna jedinstvena kratka epizoda u vojnim sukobima, koji su trajali mnogo duže, a koji u slučaju Gaze traju do danas. To je jedan od glavnih razloga zašto profesor Jehuda Bauer, doajen istoričara Holokausta, godinama insistira da se ono što se dogodilo u Srebrenici ne kvalifikuje kao genocid", ukazuje Zurof.

On je pojasnio da ako bi se ovakvi i slični događaji klasifikovali kao genocid, pojam bi bio potpuno ispražnjen od svoje trenutne težine i značaja, i izgubio bi bilo kakav uticaj koji još ima do danas.

"Tako bi se, na primer, 11. septembar mogao da se nazove genocidom, kao i japanski napad na Perl Harbur, ili u tom slučaju bombardovanje Hirošime i Nagasakija, ili Drezdena i Hamburga u Drugom svetskom ratu, kao i stotine drugih tragičnih incidenata", istakao je Zurof i dodao:

"Rezolucija za koju treba da se glasa u GS UN definitivno ne bi trebalo da bude podržana", poručio je on.