Opozicija ponovo "iznenadila": Rot i Vojvoda Stepa ne mogu u istu rečenicu

Tim povodom, reagovala je Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici.

Ni u paralelnom univerzumu nismo mogli da zamislimo da će nekome pasti na pamet da odlazak po mišljenje u Brisel i Berlin uporedi sa Cerskom bitkom i junačkom borbom srpske vojske.

Pokušajem da političko-tehničko pitanje, kao što su izborni uslovi, izjednače sa sudbonosnim bitkama srpskog naroda za opstanak pokazali su svoju nadmenost, neozbiljnost, potpuni nemar i nepoštovanje prema istoriji i našim precima.

To je kao u onom vicu kada gušter poveruje da je ljuta guja. Možda bismo sve ovo tretirali kao neki jeftin skeč, da nije reč o ljudima koji su se grčevito borili za usvajanje rezolucija protiv Srbije, obijali briselske pragove i lobirali protiv svoje
države. Razgovore sa Mihaelom Rotom, koji je Kurtijeve izbore na kojima je glasalo ukupno 13 Srba nazvao festivalom demokratije, oni su uporedili sa herojskim podvizima naših vojskovođa i naroda koji je istrpeo veliko stradanje u oba svetska rata, pokrenuta upravo sa onih adresa i destinacija koje predstavnici opozicije najčešće obilaze.

Ni u kući iskrivljenih ogledala nije moguće da, kada se pogledaju, vide Vojvodu Stepu, Mišića, Petra Bojovića. To su bile patriotske gromade, sa kojima Rot i ostali mentori ne mogu ni u istu rečenicu. Oni nisu klečali pred silnicima, već su uvek stajali podignute glave na braniku naše slobode, oni nisu prizivali ultimatume, već su ih odlučno odbijali. Oni nisu dopuštali da im drugi pišu istoriju, već su menjali tok istorije.

Potpuna je lakrdija to što Radomir Lazović i družina porede svoja trčaranja za briselskim birokratama sa jurišima srpske vojske na Ceru i Kajmakčalanu. O tim podvizima, strategijama i taktima, uči se u čitavom svetu. Sreća, pa naša zemlja tada
nije zavisila od ljudi poput Radomira Lazovića, već od Radomira Putnika. Sreća, pa i danas ne zavisi.