Šta sada opozicija hoće? Mediji, birački spisak, ODIHR – u redu, sporan samo datum

Oni su rekli da ne žele da razgovaraju ukoliko se ne ispuni njihov zahtev da se lokalni izbori u svim opštinama u Srbiji održe istog dana, što nije u skladu sa ustavom i zakonom.

Ovim potezom, osim što je opozicija priznala da de facto ne želi dijalog i stvarni razgovor o dodatnom unapređenju izbornih uslova, pali su u vodu njihovi višemesečni argumenti o zloupotrebama biračkog spiska i neravnopravnom položaju u medijima.

Zašto?

Pa ukoliko je nekome zaista stalo do uređivanja navodno neažurnog biračkog spiska, zašto na to ne bi pristao? Ako mesecima unazad neko priča da u biračkom spisku za beogradske izbore ima 40.000 ljudi iz Republike Srpske, da glasaju mrtvi ljudi, da je Beograd prepun fantomskih birača koji žive na gradilištu, sada neko želi da zajedno sve to proverite – vi odbijete?

Pričali su godinama unazad kako vlast kontroliše sve medije, kako je ključ njihove pobede u takozvanom otvaranju RTS-a, više desetina puta su protestovali ispred Radio televizije Srbije, nasilno upadali u redakciju u želji da budu u drugom dnevniku, pa u čemu je sada problem? Zašto beže od sastanka sa rukovodstvom RTS-a i RTV-a koji je vladajuća koalicija odmah prihvatila?

Zato što i oni sami znaju da su svi njihovi argumenti čisto politikanstvo. Biće da je Ana Brnabić bila u pravu kada im je rekla da su prihvatili razgovor sa vlašću samo zato da bi za javnost imali alibi za bojkot izbora, s obzirom na to da su i do njih došla istraživanja koja nedvosmisleno pokazuju da je u toku strmoglavi pad podrške Srbiji protiv nasilja. Oni su i danas ponovili da nisu odbili dijalog, ali nikako da objasne kako se zove to kada neko od vaša tri zahteva odmah prihvati dva a o trećem želi da razgovara i pronađete zajedničko rešenje? U srpskom jeziku to se zove ultimatum.

Najbizarnija činjenica od svih jeste ta da su Marinika Tepić, Pavle Grbović, Radomir Lazović i Miroslav Aleksić odbili da uopšte rade na sprovođenju prioritetnih preporuka ODIHR-a! To samo dokazuje da im čak ni to nije važni, jer kao što je juče izjavio Miloš Jovanović „ne izlazi ODIHR na izbore, nego mi“. To ponovo ukazuje na to da su oni itekako svesni pada poverenja naroda u njihovo delovanje, te da preporuke ODIHR-a nisu bitne jer su svesni da ih njihovo sprovođenje neće dovesti na vlast.

Nezakonito spajanje svih lokalnih izbora od strane skupštine bio bi opasan presedan.

Šta je bio taj treći zahtev opozicije koji je vlast odbila? Oni su zahtevali da skupština skrati ili produži mandat u nekoliko desetina lokalnih samouprava širom Srbije i tako veštački našteluje da svi izbori za lokalne odbornike budu istog dana. Šokantno je da je opozicija pred kamerama izjavila da bi njima bilo potpuno prihvatljivo da se svi izbori održe drugog juna, što je za manje od dva meseca. To znači da im nije bitna ni kampanja, kao ni već pomenuti izborni uslovi, već će pre biti da su svesni da niko ko drži do zakona i ustava ovako nešto neće prihvatiti, pa su igrali na sigurno.

Predsednica parlamenta Ana Brnabić izjavila je danas nakon kolegijuma da je treći zahtev opozicije potpuno nezakonit i da bi prihvatanjem tog zahteva, Narodna skupština preuzela ulogu koja joj je pripada i time otvorila pandorinu kutiju da se ovakve stvari mogu raditi i u budućnosti. Istina, ukoliko bi se sada ovako nešto uradilo, kakvo bi opravdanje imao neki budući saziv skupštine odluči da skraćuje ili produžava mandate gradonačelnicima i predsednicima opština svojevoljno? Ako se nekoj opoziciji u budućnosti ne dopadaju, na primer, gradonačelnik Leskovca i Subotice, mogu zatražiti prevremene izbore u tim gradovima i većina u parlamentu neće imati legitimitet da tako nešto odbije jer je 2024. godine to urađeno sa mnogo opština u Srbiji. Takođe, ako opozicija, hipotetički, pobedi u nekoj opštini na predstojećim lokalnim izborima, njihov zahtev može biti da kada dođe vreme za naredne izbore u toj jedinici lokalne samouprave, oni zahtevaju da se tom predsedniku opštine mandat produži još godinu dana. Blokiraće Gazelu, ići ispred predsedništva i jedini argument, koji će biti itekako validan, može biti da je u aprilu 2024. godine parlament svojom voljom mnogim opštinama i gradovima skratio ili produžio mandat i da ne postoji opravdanje zašto se to ne bi sada ponovilo. Time se ulazi u začaran krug kršenja ustava i zakona, u kome kada jednom pređete crvene linije, niste u mogućnosti da sutradan kažete da to više nikada nećete raditi.

Prema zvaničnoj najavi, novi beogradski izbori biće raspisani danas u 17 časova za 02. jun, što je jedino zakonsko rešenje u ovom trenutku. Opozicija je izjavila da na izborima neće učestvovati ali nije eksplicitno odgovorila ni na pitanje da li će ih bojkotovati, te ostaje da se vidi kakav politički performans su spremili predstavnici Srbije protiv nasilja i koalicije NADA. U svim njihovim scenarijima jedini na gubitku su građani, s obzirom na to da Beogradom već nekoliko meseci upravlja privremeni organ, a da će srpska prestonica biti domaćin svetske manifestacije EXPO za nešto malo više od tri godine, do kada bi grad trebalo da izgleda potpuno drugačije.