Da li je ovo isti čovek: Dva glavna zahteva im prihvaćena, opet neće dijalog

Još tada je bilo paradoksalno kako se taj narativ odnosio samo na beogradske izbore, iako su građani na svim nivoima glasali istovremeno – 17. decembra 2023. godine. Kada im je juče pružena prilika da se razuvere i reše svoje zabrinutosti o izbornoj krađi, oni to nisu prihvatili već su nastavili sa političarenjem. No, krenimo redom.

Koalicija Srbija protiv nasilja je još u pola 3 ujutru, 18. decembra izjavila kako je na izborima u Beogradu glasalo 40.000 ljudi iz Republike Srpske. Bez obzira na to što je tadašnja premijerka, a današnja predsednica skupštine Ana Brnabić izjavila da je tog dana sveukupno granicu prešlo 20.000 ljudi, među kojima ima i maloletnika, ljudi u tranizitu, stranaca i drugih lica, to nije sprečilo opoziciju da se drži mantre o pokradenim izborima. Nakon par dana, iskristalisao se njihov zahtev za reviziju biračkog spiska, te su tražili od Evropskog parlamenta međunarodnu istragu, koju su najavljivali na sva zvona a od koje, očigledno i očekivano, neće biti ništa. Tvrdili su da se u biračkom spisku navodno kriju mnoge nepravilnosti, uprokos činjenici da je birački sistem jedinstven, transparentan i svima dostupan na sajtu ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Čak su i takozvani studenti jednoga dana blokirali ulicu Kneza Miloša i fizički nasrnuli na zaposlene u ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, zbog toga što su želeli uvid u birački spisak. Birački spisak, birački spisak, birački spisak.

Kao i svih ovih godina, razlog za ovako malu podršku građana prema opoziciji leži u tome što ih nema dovoljno u medijima. Iako su prema izveštaju ODIHR-a, televizije u vlasništvu Junajted grupe izveštavale najnegativnije o predsedniku Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, maltene sve vreme emitovanja, a da je upravo lista Srbija protiv nasilja predstavljena u pozitivnom svetlu, nije zaustavilo priču o neravnopravnom položaju u medijima. Svedoci smo i mnogoprojnih izbornih debata na javnom servisu, gde su argumente suočili upravo predstavnici liste Aleksandar vučić – Srbija ne sme da stane, koalicije Srbija protiv nasilja i NADA. Oni su to ponavljali iznova i iznova.

Tako je Radomir Lazović pre samo dve nedelje, sve ovo i potvrdio i izjavio da su upravo njihovi najveći problemi birački spisak i navodno uticaj vlasti na medije. Onda je svanuo prvi april, kada je bio zakazan Kolegijum Narodne skupštine kojim je predsedavala Ana Brnabić. Iako su tema bile preporuke ODIHR-a, u koje se opozicija klela, njih to nije zanimalo već su se pojavili sa ultimatumom – ili će biti prihvaćena sva tri njihova zahteva, ili ništa od dijaloga. Ana Brnabić je izjavila da se odmah prihvataju dva zahteva koja su, gle čuda – revizija biračkog spiska i razgovor o načinu izveštavanja javnih servisa, a da treći zahtev za nju zvuči neprihvatljivo. Svako bi pomislio da je opozicija konačno dobila ono za šta je protestovala mesecima unazad ali – ne. Oni su rekli – ili se ispunjava sve ili nema daljih razgovora.

Bitno je napomenuti da je treći zahtev neustavan i nezakonit, a opozicija njime traži održavanje svih lokalnih izbora odjednom! Da, isti ljudi koji su se bunili zašto u decembru imamo pored beogradskih i parlamentarnih i još neke lokalne izbore, sada hoće sve lokalne izbore na gomili. I to je uslov ispod koga oni neće ići? Deluje da su bili sa pravom ubeđeni da ovaj zahtev neće biti ispunjen te će sutra to koristiti kao novi alibi za već unapred izvestan izborni poraz.