Priština: Ne pristajemo na ucene

Bisljimi je međutim rekao da tzv. Kosovo nije prihvatilo da bude ucenjeno.

On je, izveštavajući pred skupštinskim odborom za evropske integracije, rekao da takvi zahtevi, koje su, kako je rekao, u kontinuitetu upućivale neke države članice, ali ne direktno Brisel, pokazuju da je tzv. Kosovo u najmanju ruku krivo za sprovođenje tih mera.

Izjava Bisljimija dolazi nakon što je šef diplomatije EU Žozep Borel podneo izveštaj državama članicama EU, dok Radio Slobodna Evropa saznaje iz diplomatskih izvora da je u ovom izveštaju Borel preporučio ukidanje kaznenih mera.

Bislimi je takođe rekao da je državama članicama evropskog bloka jasno da je izricanje kaznenih mera protiv tzv. Kosova "nepravedno".

Prema njegovim rečima, u okviru EU ima država koje smatraju da je način na koji su izrečene kaznene mere kršenje zakonskih procedura unutar EU, a ima i onih koje su pokrenule zahteve u okviru Evropske komisije za proveru zakonitosti.

Bisljimi je dodao da, iako je Kosovo zajedno sa misijom EU za vladavinu prava na Kosovu, Euleksom, utvrdilo da je situacija na severu mirna, EU nerado ukida mere.

Mere protiv tzv. Kosova donete su pre godinu dana kao odgovor na eskalaciju bezbednosne situacije na severu Kosova, kada su albanski gradonačelnici - koji su izabrani na izborima koje su bojkotovali lokalni Srbi - počeli da obavljaju dužnosti u zgradama opština na severu.

Među merama EU su i privremena obustava rada organa Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Tzv. Kosovo takođe nije pozvano na događaje na visokom nivou, a bilateralne posete su suspendovane, osim onih koje se fokusiraju na dijalog o stabilizaciji i rešavanju krize na severu KiM u okviru dijaloga koji vodi EU.

Ostale mere su suspenzija programa sredstava za tzv. Kosovo u okviru IPA 2024 (Pretpristupni fondovi).

Predlozi koje je tzv. Kosovo podnelo nisu uzeti na razmatranje u tom fondu. Novi ugovori, po kojima su korisnici kosovske vlasti, trenutno su zabranjeni.