Član GSS koji je više od 20 sati tražio Danku: Uvek postoji tih do 10 odsto verovatnoće...

Takođe, kako je istakao, uslovi su bili otežani.

"Teren je malo teži za pretraživanje. Dosta ima šikare i gustog rastinja. Dosta ima mesta gde ne možemo fizički da prođemo, pa smo na ta mesta slali pse", navodi Ševković.

Što se tiče pasa, kaže dalje on, oni laju na osobu koju pronađu sve do momenta dok vodič ne dođe na tu lokaciju, ali se to juče nije desilo.

Saradnja između različitih službi protekla je bez komplikacija, ističe Ševković. Meštani su, dodaje, bili raspoloženi da pomognu, ali su samovoljno radili neke stvari, gde nisu dobili naređenja.

"Vrlo je bitno da meštani u ovakvim situacijama prate tok pretrage i da čekaju od vođe pretrage uputstva šta je njihovo zaduženje taj dan na terenu", napominje Ševković.

Upitan u kojoj meri se može reći ili sa koliko sigurnosti da se dete ne nalazi u toj oblasti, navodi da se uvek mora ostaviti verovatnoća od 10 odsto da je drugačije.

"Možemo reći da je veliki deo pretražen, ali uvek postoji tih nekih pet do deset odsto verovatnoće, koje ne smemo da potvrdimo da dete nije tu, iz raznih faktora. Postoji situacija kada vetar ne donosi miris na stranu odakle dolazi pas, nego nosi miris na drugu stranu. Postoji situacija da je tu neko prošao i u tom momentu se možda nije okrenuo, a neko je bio u nekoj rupi ili u šumi, u žbunju, tako da uvek moramo ostaviti tih 10 odsto da ne smemo da garantujemo da nije tamo", navodi Ševković.