Poplave, oluje, eksplozije; Svet je zadesila katastrofa

Jugoistok Španije zahvatile su velike poplave krajem oktobra, usled nezapamćenih padavina, a usledila su klizišta, odroni, bujice u kojima je poginula 231 osoba, a tri osobe se još vode kao nestale.

Najviše je stradao rejon Valensije, gde su ulice bile pretvorene u velike odvodne kanale prepune otpada koji je vodeni talas doneo. Uništena su vozila, objekti, infrastruktura, a materijalna šteta je procenjena na oko 3,5 milijardi evra.

Oluja je prvo pogodila Andaluziju, gde je u gradu Ehido olujni vetar sa gradom razbio stotine stakala na automobilima, a ulice poplavljene. Razorniji oblik nevreme je poprimilo severnije, u zoni Valensije.

Više centralnoevropskih zemalja pogodile su poplave između 14. i 21. septembra, a u poplavama, izazvanim ciklonom Boris, stradalo je 27 osoba, dok se 9 osoba vode kao nestale.

Poplavama su bile zahvaćene Austrija, Češka, Nemačka, Mađarska, Poljska, Slovačka, Rumunija, Italija, Moldavija, a šteta je procenjena na više od dve milijarde evra. Evakuisane su desetine hiljada ljudi uz pomoć vojnih transportnih helikoptera. Poplavni talasi rušili su kuće, mostove, privredne i infrastrukturne objekte, puteve, železničku mrežu.

Obilne padavine su u noći između 3. i 4. oktobra, kod Jablanice i Konjica, u centralnoj Bosni i Hercegovini, izazvale poplave i klizišta u kojima je poginulo 27 ljudi. Najviše žrtava bilo je na prostoru Jablanice - 19, dok je u oblasti Konjica poginulo pet osoba, a u Fojnici tri.

Uragan Helena je u septembru odneo 228 života, a 26 lica je nestalo, na jugoistoku SAD i u priobalju Meksičkog zaliva. Najteže su bile posledice na teritoriji Floride, Džordžije i Severne Karoline. Uragan se kretao od 24. septembra od prostora Jukatana put severa, a vanredno stanje bilo je proglašeno u više saveznih država SAD - na Floridi, u Džordžiji, Alabami, Severnoj Karolini, Virdžiniji.Više od četiri miliona potrošača ostalo je bez struje, a ukupna materijalna šteta procenjena je na čak 124 milijarde američkih dolara.

Najmanje 1.300 osoba iz Egipta, Jordana, Indonezije, Irana i Senegala stradalo je tokom hadžiluka u Meki u Saudisjkoj Arabiji, u periodu od 14. do 19. juna usled nezapamćenih vrućina.

Temperatura je u Velikoj džamiji u Meki dostigla 51,8 stepeni. U stampedu prilikom verskog skupa 2. jula, u Hatrasu, u najmnogoljudnijoj indijskoj državi Utar Pradeš, poginula je 121 osoba, a povređeno je najmanje 150, uključujući veći broj žena i dece. Reč je redovnoj verskoj manifestaciji posvećenoj hinduističkom božanstvu Šivi, koja se uobičajeno održava u Hatrasu.

Tragedija se dogodila pri kraju manifestacije, kojoj je prisustvovalo čak 250.000 ljudi, umesto osamdesetak hiljada koliko taj prostor može da primi. Most "Frensis Skot Ki" na reci Patapsko, u Baltimoru, SAD, srušio se 26. marta, pošto je u njega udarilo teretno plovilo, a u nesreći je poginulo šest osoba.

Najmanje sedam vozila sa dvadesetak ljudi palo je sa mosta u reku Patapsko. Među članovima posade nije bilo povređenih. Most, izgrađen 1972. godine, bio je dugačak približno tri kilometra, sa četiri saobraćajne trake, a kontejnerski brod "Dali" udario je u jedan od nosećih stubova mosta, nakon čega se metalna konstrukcija raspala. Brod "Dali" dužine 289 metara, vlasništvo je danske kompanije "Maersk", a isto plovilo bilo je akter i incidenta u luci Antverpen u Belgiji 2016. godine.

Kod Orska, u ruskoj Orenburškoj oblasti, na jugu Urala, 5. aprila je pukla brana, a u poplavama je stradalo pet osoba, dok se dve vode kao nestale. Usled pucanja brane na reci Ural poplavljeno je oko 4.000 kuća, a oko 10.000 ljudi je ostalo bez krova. Orsk, drugi po veličini grad Orenburške oblasti, nalazi se nedaleko od granice sa Kazahstanom, pa je poplavni talas ugrozio i delove te zemlje.

Usled poplava pričinjena je ogromna materijalna šteta. Sedam osoba je poginulo prilikom eksplozije 9. aprila u hidroelektrani Bargi, na jezeru Suvijana nedaleko od Bolonje. Brana na jezeru Suvijana se nalazi između Bolonje i Firence u oblasti Emilija Romanja. Petoro ljudi je teško povređeno, dok se četiri osobe vode kao nestale.

Na Islandu je 23. avgusta proglašeno vanredno stanje nakon erupcije vulkana Sundunkur na poluostrvu Rejkjanes. Meteorološka služba te zemlje nekoliko dana ranije zabeležila je pojačanu seizmičku aktivnost. Obližnji Grindavik prethodno je gotovo napušten zbog najava erupcije, a skoro 4.000 stanovnika bilo je primorano da se evakuiše.

Vlasti su inače pravovremeno izgradile veštačke barijere kako bi preusmerile tokove lave sa ključnih objekata ugrožene zone, kao što su elektrana Svartsengi, banja Plava laguna i sam Grindavika. Najmanje 78 osoba je stradalo 3. oktobra prilikom potonuća broda na jezeru Kivu, na istočnoj granici Konga.

Plovilo koje se kretalo od Minove u provinciji Južni Kivu put Gome u provinciji Severni Kivu bilo je preopterećeno, a na njemu se nalazilo čak 278 putnika. Do prevrtanja je došlo na oko 700 metara udaljenosti od pristaništa sa kojeg je krenulo.

Više od 140 lica je poginulo 16. oktobra, na severu Nigerije, u državi Jobe, pošto se kod grada Madži, dogodila eksplozija tokom neopreznog prikupljanja goriva iz prevrnute cisterne. Vozilo se prevrnulo nakon što je vozač koji se kretao od Kanoa ka Nguruu u državi Jobe, na severu zemlje, izgubio kontrolu nad vozilom.

• Katastrofa na Javi: Najmanje 10 poginulih u klizištima i poplavama VIDEO

Dalju katastrofu izazvali su lokalni meštani požurivši da pokupe gorivo, bez ikakvih mera opreza. Nesreće te vrste nisu retke u Nigeriji, kao i bušenje cevi kojima se transportuje nafta ili ma koja vrsta goriva.

Celo ostrvo Kuba ostalo je 18. oktobra bez struje, svih desetak miliona stanovnika, usled nemogućnosti snabdevanja gorivom zbog vremenskih prilika, odnosno onemogućene plovidbe. Nacionalni sistem za proizvodnju i snabdevanje električnom energijom potpuno je zatajio, pošto je jedna od glavnih elektrana na ostrvu otkazala.

Kubanska vlada obustavila je privremeno rad škola, pojedinih državnih službi i usluga, za koje je procenjeno da nisu neposredno neophodne, nastojeći da uštedi energiju. Snažni vetrovi, odnosno nemirno more, izazvani prolaskom uragana ''Milton'', umanjili su sposobnost isporuke goriva elektranama. Deo četvorogodišnjeg plana za revitalizaciju oronule infrastrukture Kube jeste i rekonstrukcija dve najveće elektrane, koje se povremeno isključuju.