Položeni venci na spomenik svim žrtvama NATO agresije "Večna vatra" FOTO

Polaganje venaca otpočelo je intoniranjem himne u izvođenju dečjeg hora, a vence su položili osnivač Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko i ambasador Kube Lejde Ernesto Rodriges Ernandes. Vulin je poručio da "za male i slobodne narode nema pravde".

"Zato danas mi govorimo, jer su svi ostali ućutali. Zato što su pre 25 godina ćutale i danas ćute Ujedinjene nacije, Evropska unija i sve organizacije za zaštitu ljudskih prava. Zato što su oni ćutali i još ćute, mi danas govorimo", istakao je Vulin.

Kako je naveo, "izabrali smo da budemo na strani istine iako ona nije dovoljna".

"Ne bismo je menjali za svu silu koja određuje današnji život. Pokušali su pre 25 godina da ubiju Srbiju, a ubili su međunarodno pravo. Bili smo sami pre 25 godina", rekao je Vulin.

Naveo je da će možda neko naći snage da oprosti NATO-u, ali da on ne vidi zašto bismo praštali, jer ne vidi "kajanje, koje je uslov oproštaju".

Dodao je da "i danas od nas traže nezamislivo".

"Traže da priznamo nezavisno KiM, da odemo iz Republike Srpske, da uvedeno sankcije Rusiji, jedino ne traže oproštaj za našu ubijenu decu. Na nama je da govorimo i budemo slobodni kakvi su bili i oni pre nas", istakao je Vulin.

TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIĆ/ nr

General u penziji Luka Kastratović izjavio je da dražve članice NATO-a i danas pravdaju svoj akt, iako je svima jasno da je prekršeno međunarodno pravo.

"Oni kažu da je taj rat bio pravedan kako bi se zaštitili albanski civili, iako su oni bili ne samo ravnopravni već i povlašćeni u Jugoslaviji", rekao je Kastratović.

Kako je naveo, SAD prihvata samo one države koje usvajaju njihov sistem vrednosti i bezrezervnu poslušnost.

"Upravo to za Jugoslaviju i Srbiju nije bilo prihvatljivo. Srbi su oni koji su u istoriji naučili da je najveća vrednost sloboda i nezavisnost. Poštujemo sve, ali ne prihvatamo tuđe neprijateljske savete i naloge. Iako su brojne države osudile agresiju, SAD, NATO i njihovi sateliti stalno ponavljaju da je agresija bila opravdana. Zbog toga smo obavezni, iako je sve jasno i poznato, da stalno podsećamo na istinu o toj zločinačkoj agresiji", poručio je Kastratović.

Nekadašnji komandant Štaba civilne zaštite Milovan Bojić izjavio je da je ponosan na ljude koji su zajedno sa njim činili Republički štab civilne zaštite i koji su pokazali svoje junačko držanje, poštenje i patriotizam.

"Radi se o skromnim ljudima koji se nikad nisu predstavljali kao heroji, a u suštini su to bili. To su ljudi koji su podneli veoma veliki teret tokom NATO agresije", rekao je Bojić.

Bojić je istakao da ih je štab vrhovne komande često zvao da pita šta ima u vazduhu i šta se dešava na terenu.

"Jednom prilikom načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i savezni ministar odbrane sa celim svojim timovima došli su u Republički štab civilne zaštite da vide kako smo mi to organizovani", rekao je Bojić.

Naglasio je da su oni znali da su meta NATO agresora, te su zbog toga često menjali lokaciju.

"Naročito se to odnosi za vreme našeg boravka na Vračaru, a ja kao vojnik svoje države ni sada neću da otkrivam lokacije gde smo bili, ali ako se sećate onog bombardovanja Vračara i Vardarske ulice, to su bili hici koji su namenjeni nama", kazao je Bojić.

Prema njegovim rečima, naš zadatak da evociramo uspomene i čuvamo ih od zaborava.

Polaganje venaca na spomenik "Večna vatra" deo je dvodnevne međunarodne konferencije "Od agresije do novog svetskog poretka" koja se organizuje povodom obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije, a koja je okupila više od 150 zvanica iz inostranstva među kojima su naučnici, umetnici, diplomate, vojna lica i druge ugledne ličnosti.

Prisutni su nosili transparente sa natpisima "Da se ne zaboravi" i "Yes to peace, no to NATO".

Međunarodnu konferenciju organizovali su Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije, SUBNOR Srbije, udruženje Fond dijaspore za maticu i Udruženje veterana vojno-obaveštajne službe.

U NATO agresiji na SR Jugoslaviju, koja je trajala 78 dana, ubijeno ne 2.500 ljudi među kojima je 79-oro dece.