Krkobabić: Stari umetnički zanat karakterističan za zapadni Srem i istočnu Slavoniju – šatvorisanje FOTO

On je to izjavio nakon održanih Miholjskih susreta u mestu Ogar kod Pećinaca, gde je baš ova veština bila zvezda programa.

Šatvorisanje su izmislili pastiri, dok su sate provodili čuvajući stoku, a danas ovu neobičnu metodu rezbarenja tikvica, tek malobrojni čuvaju od zaborava.  

"Inspiracija su vojvođanski pejzaži, događaji, priroda. Ocrtana tikva se stavi pod toplotu sveće ili petrolejke da bi se dobila ta topla, smeđa boja. Dobije se ukrasni predmet, koji kada se pokloni predstavlja izraz velikog poštovanja. Takve tikve se čuvaju i u Etnografskom muzeju, a jedna je u Muzeju 25. maj, među Titovim poklonima", rekla nam je Ana Antonin koja se već decenijama bavi ovom metodom takozvanog podsmeđivanja tikvi i koja je upravo na Miholjskim susretima održala radionicu za veliki broj zainteresovanih.

Mališani su se osim u ovoj staroj veštini oprobali i u pravljenju grnčarije, pustovanju vune, streličarstvu i uživali u igrama posvećenim kukuruzu koji je najvažnija kultura ovog kraja - takmičili su se u brzom krunjenju kukuruza, pravljenu "čardaka od čokanja" i jeli čuvene sremske "kolače na kuruzovini".

Prethodne nedelje Miholjski susreti okupili su žitelje i goste sela širom Srbije. Tako su se družile Nišlije u Malči, uz prelo, folklor, ručne proizvode. Stanovnici Sečnja u Jaši Tomiću uz etno bazar i izložbu fotografija, a Sremske Mitrovice u Grgurevcima u tradicionalnim sesokim igrama, gurmanlucima i srpskim narodnim igrama. U Opovu i Subotici služile su se štrudle na „stotinu“ načina, u Boljevcu se skakalo preko panja, kuvao gulaš, u Smederevu - trčalo u džakovima, birao najlepši par u nošnji i kuvala riblja čorba.

Naredne nedelje ulazi se u završnicu ovogodišnjih Miholjskih sureta sela u kojoj će se sretati i susretati stanovnici sela Raške, Sombora, Orahovca, Požarevca, Bojnika, Koceljeve, Aleksinca, Vranja, Despotovca, Loznice, Lebana, Požege i Bajine Bašte.