Dramatično upozorenje za Srbiju: Puka sreća...

Prema njegovim rečima, katastrofalne i razorne poplave koje su u petak pogodile BiH, potencijalno treba očekivati i u Srbiji. Takođe, Đurđević ističe i da, kada je reč o temperaturama, idemo ka toplijem režimu, a da će i ovogodišnji rekordi biti oboreni u budućnosti.

Na pitanje da li su poplave u BiH, a prethodno i u srednjoj i istočnoj Evropi, neka nova klimatska normalnost, Đurđević odgovara:

"Apsolutno, klima je promenjena na celom svetu, tako da je promenjena i u našem regionu. Najčešće kada pričamo o klimatskim promenama, pričamo o porastu temperature, kako je planeta sve toplija i toplija. Ali promene se ogledaju u tome da je taj način kako dobijamo mi u stvari padavine, kako se padavine formiraju, isto promenjen."

• Dramatično upozorenje iz Sarajeva: Ako pukne brana na Neretvi, biće katastrofa, nestaće naselja sve do Jadrana
• Pokrenulo se novo klizište u Jablanici
• "Uzeo sam bebu i istrčao iz kuće... Ljudi su istraumirani"
• U Jablanici više ne traže preživele; Pokrenulo se novo klizište FOTO/VIDEO
• Novi užas: Bujica nosi sve pred sobom VIDEO
• Tragedija u Jablanici: Nestale čitave porodice
• Kataklizma: "Na meštane se obrušilo kompletno brdo" FOTO
• Prizor koji ledi krv u žilama: Kuće srušene do temelja, automobili isprevrtani VIDEO

Kako dalje objašnjava, u našem regionu slika tih promena se ogleda u tome što imamo duže periode bez padavina, znači jako sušne periode u našoj zemlji. A onda posle toga to bude prekinuto intenzivnim kratkotrenim padavinama, gde za kraće vreme dobijamo mnogo veće količine nego pre.

"Tako da mi danas već znamo recimo da u Srbiji i u širem regionu imamo otprilike dva do tri puta više tih dana s ekstremnim padavinama, odnosno da se ekstremne padavine češće dešavaju i zbog toga su i situacije sa poplavama postale kritičnije", dodaje Đurđević.

Još jedan vrlo važan razlog koji često zanemarujemo, jeste da klimatske promene donose i način premeštanja vazdušnih masa preko naše planete. Odnosno, navodi klimatolog, to je jedna od stvari koja se takođe promenila i koja isto doprinosi i tome da imamo velike količine padavina, sisteme koji se duže zadržavaju u jednom mestu.  I onda vi možete da imate veće količine nego što su to bile u prošlosti.

S druge strane, postavlja se i pitanje koliko smo spremni za ekstremno vreme i nepogode, koliko je infrastruktura otporna na takve količine padavina?

"Svaki od ovih događaja treba da bude upozorenje za nas, da se samo 'igrom slučaja' nije desio nad našim područjama, odnosno da bi trebalo ovakve događaje potencijalno da očekujemo i kod nas. I u tom smislu treba da se pripremamo za ovakve događaje. Znači, ovi događaji treba da nam budu lekcija kako treba da se pripremamo, da obratimo pažnju i kako da modifikujemo našu infrastrukturu da bismo bili otporni na ovakve situacije", navpodi Đurđević.

Nažalost, ističe dalje on, niko u svetu nije i dalje prilagođen na ovako ekstremne vremenske uslove i ono što nas očekuje u budućnosti jeste da se prelagodimo.

"Znači da trenutno postojeću infrastrukturu unapredimo, da bi bila otpornija u odnosu na ovakve događaje, ali i posebno da je unapredimo na buduće promene, pošto klima nije zaustavila se u smislu promena u ovom trenutku, nego očekujemo dodatne promene u narednih 30 godina. Mi treba da gradimo nove objekte koji će biti otporni na tu buduću klimu, a i s druge strane da unapređujemo postojeće objekte", kaže ovaj klimatolog.

"Brine me naravno da, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom i koji su na neki način povezani sa klimatskim promenama. Posebno iz razloga što smo mi u prošlosti već znali da ćemo imati ovu brzinu promena", dodaje Đurđević.

On dodaje i da će se ove klimatske promene nastaviti u narednih tridesetak godina i da će na neki način verovatno i ubrzati u odnosu na ovo što trenutno vidimo.

"Ali ono posebno što nas brine, jeste činjenica da jednostavno na globalnom nivou mi i dalje ne vidimo da je brizina mera koje treba da primenimo da bi smo ovaj problem zadržali u nekim prihvatljivim okvirima dovoljna. Znači ceo proces i prilagođavanja na klimatske promene ali i smanjanja gasova sektora 'Staklena bašta' treba da bude ubrzan da bi smo bili na putu da dostignemo ciljeve Pariskog sporazuma", ističe on.