Detalji vraćanja vojnog roka: U kasarni 75 dana, a evo šta će ragruti moći da nauče

Bivši general Kastratović smatra da je vraćanje vojnog roka veoma dobra odluka.

"Polemika traje poslednjih osam godina. U vreme ministra Vulina, politika je tražila da se vojni rok odmrzne i pokrene inicijativa. U sistemu odbrane imamo dva podsistema – vojnu i civilnu odbranu. Služenje vojnog roka i obučenost građana nije samo za ratne, već i za mirovne uslove. Imamo profesionalnu vojsku, oko 37 hiljada pripadnika ukupno, ali tu spadaju i vojne ustanove, kao što je VMA, pa oko 13 hiljada vojnika čine borbeni sastav. To nije dovoljno za ratne uslove. Ne planiramo nikoga da napadnemo, ali moramo biti spremni na izazove, pretnje sa KiM-a, iz Hrvatske, ili u slučaju širenja rata", rekao je Kastratović.

General je istakao da se vojni rok ne vraća zbog mogućnosti rata, već je rekao da se vraća jer imamo opremu i PVO sisteme, te neko mora da ih koristi i vežba na njima, ne da bi ratovao, već da bismo sprečili napad na nas.

Objašnjavajući zašto u našoj zemlji nije veliko interesovanje za profesionalno služenje vojnog roka, Kastratović je istakao:

"Profesionalnu vojsku imaju samo velike sile sa jakom ekonomijom, poput Nemačke, Italije, Engleske, i Francuske, koje mogu da priušte visoke plate vojnicima."

"Na Balkanu se svakih 30-40 godina vodi rat"

Kako je istakao pukovnik u penziji Milan Jolović, “nijedna država ne dobija rat samo sa redovnim i aktivnim sastavom”, već, kako je rekao, “rat dobija narod, odnosno rezervni sastav”.

"Nijedna država ne dobija rat samo sa redovnim i aktivnim sastavom, već rat dobija narod, odnosno rezervni sastav. Mi živimo na Balkanu, gde se svakih 30 do 40 godina vodi rat, bez obzira na našu neutralnost. Ona nam ne garantuje da nećemo biti uvučeni u sukob. Nismo želeli ni rat devedesetih, ali stvaranje unipolarnog poretka donelo je ratove u Iraku, Jugoslaviji i Čečeniji. Sada smo svedoci novog poretka i rata u Ukrajini. Gde će se taj rat širiti, ne znamo, ali moramo imati snažne odbrambene snage. 75 dana vojnog roka nije dovoljno da se vojnik potpuno obuči, ali je dovoljno za osnovno znanje koje će nadograđivati kroz rezervni sastav."

Jolović je zatim govorio o primeru Švajcarske, neutralne, ali visoko militarizovane zemlje, gde obuka traje 21 nedelju:

"Švajcarski rezervisti do 30. godine drže oružje u svojim kućama, a posle tog perioda država im može dozvoliti da otkupe oružje ili ga vrate. Oni su jedna od najnaoružanijih nacija u Evropi."

Što se tiče obuke, Jolović je objasnio da individualna obuka vojnika uključuje vatrenu obuku, rukovanje naoružanjem, fizičku pripremu i pružanje prve pomoći.

- Nakon 15 dana individualne obuke, ona se nastavlja kroz kolektivni rad u odeljenjima, vodovima i četama. Obuka bi se intenzivirala u redovnom sastavu, s ciljem stvaranja jakih kolektiva. Posle osnovne obuke, svake godine bi se sprovodile dodatne vežbe sa regrutima u njihovim ratnim jedinicama - objašnjava Jolović i dodaje da Srbija ima infrastrukturu, ali da je potrebno poboljšati uslove:

"Imamo infrastrukturu za obuku svih regruta, ali će biti potrebno dodatno ulaganje u poboljšanje uslova smeštaja, boravka i ishrane. Vlada RS će morati da izdvoji sredstva za te namene", rekao je Jolović i objasnio koliko pripadnika redovnog sastava treba da ima Srbija:

"Petnaest posto bi trebalo po broju stanovnika", zaključio je Jolović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Bivši general u penziji Kastratovićem objašnjava da li je dovoljno godinu dana da se kasarne adekvatno opreme.

"Godinu dana za osnovne uslove je dovoljno. Neke kasarne u Srbiju su već dobro opremljene", kaže general u penziji i otkriva za koga se uvodi obavezni vojni rok:

"Za muškarce od 18. do mislim 27. godina. Dva i po meseca omogućava da više ciklusa ljudi prođe obuku. Tako da godišnje može da prođše tri do četiri generacije. U tom slučaju ćemo imati obučeno stanovništvo i to nam daje psihološku snagu, da možemo da se suprotstavimo nekome", zaključio je bivši general, Kastratovićem.