Šokantno predviđanje koje se tiče i Srbije: Biće još žešće; Zaboravite na sneg

Meteorolog i atmosferski fizičar Branko Grisogono, profesor dinamičke meteorologije na Geofizičkom odseku Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu, ističe da će za borbu s posledicama klimatskih promena najvažnija biti ulaganja u obrazovanje i u nauku, a to pre svega zahteva promenu političkog mentaliteta.

On je za hrvatski nedeljnik Nacional komentarisao vremensku situaciju kakvoj svedočimo poslednjih sedmica i o tome kaže da se “intenzifikacija i/ili učestalost žestokih izvantropskih i tropskih oluja nastavlja jer klimatski sistem ima progresivno sve više toplotne energije u sebi”.

“Toplotna energija je uveliko srazmerna potencijalnoj energiji pa se onda ta povećana potencijalna energija lakše pretvara u kinetičku energiju, a to prvenstveno znači u vetar, vertikalna pomeranja i turbulenciju“, objašnjava za professor.

“I pre su postojale žestoke oluje, ali su bile ređe i više lokalizovane, ili bi zahvatale samo jedno područje i onda u letnoj sezoni ili u bilo kojoj sezoni pojavile bi se jednom, dvaput. Međutim, mi sad to imamo, možemo reći, na skoro nedeljnom nivou “, kaže Grisogono i dodaje: “A to je, znači, povećana učestalost organizovanih oluja. Organizovane oluje su tzv. mezoskalni kumulonimbusi, a ponekad čak i superćelijski kumulonimbusi, kakvih smo imali nekoliko prošle godine, a počeli su i ove 2024.”

Stručnjak je objasnio i pojam toplotne kupole koja se sve češće spominje u poslednje vreme.

“Da, nad širim područjem Hrvatske toplotne kupole su se ređe pojavljivale, pa i u drugim delovima sveta. Međutim, to je sad, možemo reći, poluslužbeni naziv, jer dobro opisuje pripadnu sinoptičku situaciju. Znači, kao da smo ispod peke“, objašnjava Grisogono.

“Toplotna kupola javlja se zbog dugotrajnog anticiklona koji se nigde ne pomera, a daleko su ili ih na tom području uopšte nema, mlazne struje, odnosno, planetarni talasi koji bi ih odgurali. I jednostavno onda kuvanje ostaje. I takvih sinoptičkih situacija u proseku ćemo imati sve više u budućoj klimi, barem kroz idućih nekoliko decenija”, upozorava on i naglašava da bi se ta neugodna klimatska pojava mogla dodatno intenzivirati.

"Uopšteno, buduće klimatske promene mogu se sažeti tako da se kaže tamo gde je suvo i vruće, biće to još žešće. A tamo gde je vlažno i jače su padavine, to će takođe biti u proseku žešće. S jedinom razlikom da će se ova kišna područja verovatno smanjivati, a ova topla ili vruća područja progresivno će se širiti u prostoru i u vremenu“, kaže Grisogono.

Takođe je upozorio i da nestaju godišnja doba na kakva smo do sada navikli. Ubuduće će nam proleće, leto i jesen počinjati i prestajati nekoliko puta, a deca će sankanje gledati uglavnom na televiziji.